–МАНИФЕСТАЦИЈЕ ГЛОБАЛНОГ СЕКТНОГ ДЕЛОВАЊА У СРБИЈИ-
У Србији се последњих деценија у оквиру сектног и манипулативног деловања, између осталог, у све већем обиму препознају и њихови глобални циљеви.
Овом приликом нећемо ићи широко у анализу глобализма, али констатујмо да глобално управљање подразумева јединство циљева подведених између осталог под механизам који се зове управљање кризама. У мирнодопским условима је са гледишта моћника, непожељно, тешко и свакако прескупо управљати светским друштвеним токовима са све припадајућим репертоаром могућности и специфичности које подразумевају различите средине, традиције, културе, обичаји…
Напротив, далеко је ефикасније и свакако економичније то чинити сталним провоцирањем и одржавањем неизвесности, што значи сталним изазивањем, вођењем и решавањем криза управљати светом… Да ли су то пучеви, револуције, ратови, економске и/или монетарне кризе, наметнуте идеологије, савези…. од случаја до случаја и према конкретној потреби, све је у игри…. Битно је конструисати релацију у којој ће се подразумевати да тај свет треба да зависи, да буде упућен на управљаче, заправо виновнике криза… Да буде конзумент, потрошач и корисник услуга светских моћника, да ако се то очекује, свесно пристане и прихвати сваку, па и улогу жртве, како би по зацртаном сценарију могуће био и победник, то јест неко ко је пребродио кризу, при томе у сваком случају да буде коректно оријентисан и захвалан, као и да плаћа услуге, јер ужива и дели вредности центра.
Е сад, да би се споља и глобално управљало кризама, треба припремити терен. Медији треба да форсирано сведоче о неснађеном и посрнулом човеку данашњице, па тако на пример управо интелектуалцима треба указивати о потреби еманципације од традиције која их кочи, младима о превазиђености историје и заосталости наслеђа предака, женама о злим мушкарцима и обратно мушкарцима о злим женама…. Ваља осујетити домаће потенцијале, измаћи тачке ослонца, компромитовати традиционалне светоназоре, превасходно институције као што су породица, школа, црква, држава… На њихово место, пласирати, афирмисати и увести у реални живот алтернативне моделе и примењивати их готово у свим пољима друштвене реалности… Тако данас имамо алтернативне политике и алтернативне идеологије оличене у деловању невладиних организацијаиз којих центара се осмишљавају правци и огранци алтернативне културе и уметност; потом медијски и финансијски подржану алтернативну религиозност и духовност, као и алтернативно образовање, алтернативну медицину, алтернативну сексуалност и полност, алтернативну породицу…
Из ових нових друштвених структура проистичу нови ефекти и констелације. Тако смо на пример сведоци, да су традиционалне религије под сталним надзором, не ретко и критиком државних званичника, а религијски сурогати или квази-наука дејствују готово неометано, ограничени евентуално само кривичним делом уколико их неко уопште пријави. Чини се да је ово време ревизионизма, необавезности, бројних опција, када су нас убедили да светиње сувишне и да нам само разлог и повод да улазимо у конфликте са иновернима… При томе се у оквиру алтернативне духовности не нуди само верско учење, него и поглед на свет, филозофија живота, систем вредности, пропагирају нови културни обрасци, свестрано делујући на појединце и заједницу. Они дакако не воде више искључиво борбу за веру. То су су интересне групе, али њихов интерес није консумиран вером већ је вера консумирана интересом (друштвеним, комерцијално-профитабилним, научним…).
Духовни колаборационизам
Што се нас у Србији тиче, док број организација сектног карактера стагнира, број индивидуалаца је све већи. Дакле, итекако расте број појединаца, духовних колаборациониста, магова свих боја, екстрасенса, видовњака, пророка, исцелитеља, астролога, нумеролога, енерготерапеута, јогина, лајф коуча… У оперативном смислу речено они овде заузимају позицију корисних идиота, корисних ширем фактору – међутим друштвене конвенције и нормативи су тако креирани, да њима приватно, односно финансијски итекако иде сјајно односно „одвија им се по плану“, без икакве задршке, обзиром да је то на жалост најчешће на штету имовине и/или здравља консумената њихове духовности. Апсолутно синхронизовани са глобалним духовним програмима и предикцијама, они са високом стопом наплативости раде на фаворизацији посебности својих клијената, то јест њиховој еманципацији, односно одвајању од „превазиђених“ колективних форми: друштвено-солидарних, фамилијарних, породичних, као и напуштању превазиђених културолошких образаца, историјских оквира, традиције, обичаја, саборности. Од некадашње девизе како је човек човеку лек, те упућености једних на друге, данас, премда се то најчешће крије, скоро да постаје уобичајено да свака кућа, сваки појединац има свог саветника – помагача из света „оностраног“: мага, екстрасенса,астролога, астротерапеута, које бира, следи, комбинује или мења ако се тај не покаже добрим. Све речено је мултипликовано злоупотребом информационих технологија, пре свега Интернета, а последњих година и вештачке интелигенције,
Више од две деценије, преко духовних колаборациониста, испољава се снажна амбиција глобалних моћника ка унутрашњем секуларизму, то јест унутрашњем одвајању, прецизније одсуству Цркве из живота верника.
Овако схваћен секуларизам је и у потпуној корелацији са верским индивидуализмом најпре пристиглим и раширеним кроз Њу ејџ духовни образац, а касније форсираним кроз његову радикализовану Некст ејџ верзију[1]. Наиме, подршку нам нуде и пружају, и на путеве трансценденције указују духовни учитељи, исцелитељи и терапеути, готово искључиво индивидуалци, а и посвећују нам се понаособ. Морамо знати да су сви протагонисти овде у кореспонденцији. Старајући се о нашем здрављу, просветљењу и спасењу, раде конзилијарно како у живо тако и on line.
Сходно њиховим плановима добро им иде. „За наше добро“, како кажу „третирају све наше примарне аспекте“, а то значи: дух, психу, физичко, астрално, етерично тело, коначно чисте ауру и кореспондирају са космичким вибрацијама и таласима. Сваки од овох поступака се посебно посматра, дијагностификује и третира.
Док су колективизам и заједништво у оквиру Њу ејџ обрасца током ХХ века, још увек били бар у траговима, последњих деценија не само да нема саборности него се и субјективитет појединца следбеника, раздељује и растаче. Свака конкретна особа, се посматра као скуп шест ентитета, који управо подразумевају: дух, психу, затим физичко, астрално и етерично тело и коначно ауру: ако узмемо да је број становника у Србији близу седам милиона, онда поље или боље рећи тржиште рада Некст ејџ „духовника и исцелитеља“ подразумева седам пута шест, дакле 42 милиона ентитета или заправо телесних сегмената… На овај број додајмо и оне који живе у суседству у региону и који се служе истим језиком, а који су у „корисничкој мрежи“ код наших алтернативаца.
Проистиче да је „духовника“ индивидуалаца све више.
Добро им иде – На делу су овде мајстори преварне вештине и бескрупулозности, који посебно посредством IT технологија, уз добру увежбаност и сталне међусобне консултације, проширују поља своје мисије јер раде конзилијарно. Уз доброг маг ментора клијент је навођен иде од једног до другог.
Добро им иде – њихов је занат неометан, њима квалификације не требају, нико им не тражи акредитције, нико им не проверава стручност, лиценце им не требају, порезе не плаћају…
Добро им иде – нуде само спектакл, пророштва и исцељења, добродошли су медијима, како електронским, тако и Интернет платформама, посебно друштвеним мрежама…
Добро им иде, јер криза у нас не пролази …. ратови санкције, епидемије, корона…
Добро им иде – сектних организација је све мање, а појава је све већа и шира… Нека смо доиста имали нове религијске покрете, разне деноминације, секте и гуру-покрете пристигле споља, а данас ето тај посао у ствари завршавају многи међу нама самима који мисионаре, проповедају, просветљују, третирају, лече… Додуше имамо још увек ту и странце, али смо претежно „покривени“ домаћом духовном колаборацијом.
Заиста понекад делује зачуђујуће, па и апсурдно да као народ Светог Саве девет векова вођен аутокефалном православном Црквом прихватамо и следимо идеологију Њу ејџа, као и његову радикализовано индивидуализирану верзију Следећег доба (Некст ејџ). Један од највиших ауторитета и протагониста духовности Новог доба, индијски духовни учитељ Ђотидар Кумар Ајер, суштину тог учења сумира кроз следећа начела:
-1- Један глобалан поредак, што укључује једну светску владу, једну светску валуту једно универзално Биће
-2- Монистички светоназори – све је 1: бог, материја, живот, душа, свесност, енергија… )
-3- Вечни свемир – јединствен у простору и бескрајан у времену
-4- Божанске праксе (астрологија, јога и остале езотеријске методе)
-5- Синкретизам – јединсво – микс свих религија
-6-Медитација као непходност, као пут реализације, који се манифестује у промењеним стањима свести
-7- Цикличност живота
-8- Холистичка медицина и вегетаријанство
-9- Пацифизам
-10- Реинкарнација
-11-Еволуција човека у божанство – самоспасење кроз еволуцију свести
-12- Јединсво човека с божанским
-13- Перцепција је суштина, мисао је збиља.
Подложност сектном и манипулативном деловању
У сектним понудама, без обзира да ли је конкретно реч о организацијама, групама или појединцима, манипулише се незнањем, духовном неутемељеношћу, потребом за посебношћу, елитизмом, изласком из усамљености и анонимности… Оне потхрањују сујету, ослобађају страха од болести нудећи ”здравље’‘, бесмртност и вечни живот, коначно ослобађају од одговорности.
Рекли бисмо да наша предиспонираност ка сектним доктринама, методама и поступцима, превасходно проистеклих из Њу ејџ учења, потиче из погрешног односа ка оностраном, прецизније од нестрпљивог тражења брзих ефеката вере и молитве протумачене потребе обрасцима идејама. Овакав магијско-конзумеристички приступ, неминовно нас доводи у опасност, јер шарлатанима нестручњацима пружамо поверење и дозвољавамо да се баве душом, здрављем и животом нас и нама блиских[2].
А они нуде решења за све проблеме. Секта у сваком случају, има изузетно једноставну слику о свету која лако објашњава сваки проблем. Код њих се може наћи оно што се тражило и чекало целог живота – они невероватно добро знају шта нам је недостајало целог живота.
Стотине и хиљаде учитеља, терапеута, видовњака, ехтрасенса, пророка… тумаче нашу прошлост (регресија, сајентологија, тета – хилинг…) садашњост (ТМ, јога, реики…) или будућност (астрологија, 3ХО, огранци популарне психологије… )
Нагласимо опет да се сектне мисије, учења и праксе, одавно не пласирају искључиво из неких сложених организационих структура, колектива или проповедничких центара, али итекако узраста број појединаца и неформалних група који преузимају сектне обрасце и самостално их шире, данас најчешће посредством Интернета, друштвених група, као и уз злоупотребу вештачке интелигенције.
Секте од својих следбеника данас стварају добровоњне жртве.Представљају се као друштво одабраних али и спасених јер нам ускоро прети крај света. Оне се нуде и као прилике за дружење.
Сусрети, окупљања, семинари или обуке се организују у природи на бираним местима са „јаком енергијом“, „добрим вибрацијама“ космичким констелацијама…. То су често наше планине, висоравни, шуме, долине којима Њу ејџери придају трансцендентну димензију (Ртањ, Радан, Голија, Шумарице, околина Обреновца… ). Природне лепоте, самом својом привлачношћу, често разлабаве критички дух поклоника, који у природи и на ваздуху опуштено уђу у заједницу прихватајући (за)дате инструкције, вежбе, технике или поуке
Прича о сектама је прича о усамљености, болести и потреби за афирмацијом – Нису гоничи већ пратиоци човекових потреба –неко није прихваћен, неко је остао без партнера, неко без посла, неко је пак болестан, а опет неко жели да се афирмише, изађе из анонимности….
Не проналази секта појединца, већ појединац себе проналази у сектном учењу
Где грешимо ?
Сматрамо да у Срба кључни моменат прихватања сектних метода и вредносних начела почива на готово редовном ставу њихових мисионара и проповедника да новопридошлог члана до сада није имао ко да промети, да није схваћен, прихваћен и вољен од људи из најближег круга; било да су то родитељи, фамилија кумови или наставници, професори, пословна структура, шефови, коначно брачни партнер… За све тегобе, проблеме проглашава се кривим неко други (породица, фирма, средина, политика….). Нови члан секте се тако осећа растерећено, елиминисаног осећања кривице, чини му се да је коначно пронашао неког ко га разуме, „ко је на његовој страни“, ко му се радује…. Новајлија не зна да оно што следи, а то је моменат када буде инициран и озваничен као нови члан заједнице, да тада почиње живот по правилима, где ће тек изгубити себе, где ће бити одговоран за „недисциплину“, да ће бити крив што не завршава добијене задатке на време, где ће му се замерати што „не ради на себи“ или што није усредсређен довољно на интересе заједнице. Он уопште није упућен у тактику вођења секте по којој се зависност и неслобода чланства управо заснива на сталном повећању обима задатака, па тако последично и сталним билансима у којима се очитује да није извршио задатак или завршио посао који му је поверен.
Нови члан секте најчешће није и не може да буде свестан погубних координата у којој једна дефинише кривицу породице и традиције за све лоше што му се десило, а којих се већ одрекао, а друга сведочи о његовој „недостојности да буде члан нове заједнице“, јер је стално у неком заостатку или грешци.
Наравно да свако од нас хоће, жели и често се одлучује на одређене промене у животу. Али знамо ли какве промене заиста желимо, да ли претходно знамо шта хоћемо, да препознајемо карактере тих промена
Држимо да је непроцењиво важно о томе мислити у времену у којем живимо, посебно када бујају садржаји који нам стижу преко Интернета, а специјално, у последње време они, генерисани вештачком интелигенцијом.
Прича о ризицима које доносе секте је права илустрација за то.
Прича о сектама је прича о идентитету и будућности
Све мање имамо право на незнање.
Ослободимо се у јавности свеприсутних заблуда.
Морамо знати да је нетачна теза да је питање секти искључиво проблем „личног верског опредељења,“ Овај феномен не мора искључиво да буде везан за религију. Он свакако постоји и у неким од „алтернативних“ медицинских пракси, терапији, граничним областима науке, култури, уметности, као и бројним дигиталним садржајима и креацијама доступним преко интернета
Закључак
Морамо дефинитивно водити рачуна о свим пречицама које се нуде, почев од оних везаних за свакодневицу, до оних који се тичу здравља, вечности, спасења…
Такође неопходно је спознати ризике које доноси безгранична слобода, слобода без одговорности, па тако и одговорности према самом себи, свом добру у времену садашњем, као и у поступањима која се тичу будућности. Нарочиту пажњу морамо посветити одабиру и селекцији садржаја који се односе на нама најближе, пре свега на на оне за које смо одговорни, а то су наша деца, породица, родитељи…
Живимо у време алтернатива, сурогата, копија, плагијата, мноштва понуђених избора, хиперпродукције диплома, девалвације науке уз сакрализацију псеудонауке, надримедицине, надритерапије… Такође, у времену смо „нових открића“ и реинтерпретације историјских факата и културних модела. У јавности, медијима, чак и међу званичницима, барата се „истинама“ које се не спознају кроз истраживање већ се добијају као готове, посредством претраживача (које се „гуглају“), вештачке интелигенције… Јавни простор обилује сензацијама, ударним, јаким, вестима, често лажима, али и полуистинама, контрадикцијама…. Објективно је тешко снаћи се у таквој какофонији… То је у ствари констелација која одговара сектним мисионарима…. Они тек сад можда и више него у ранијим периодима виде своју шансу да нас „збуњене“ упуте и оријентишу, да нам протумаче реалност у којој живимо….
Предлажемо да се уз Божју помоћ свако од нас индивидуално опреми промишљеношћу и стрпљењем, те вештином правовременог реаговања… просто, да не очекујемо све од „надлежних“…
За препознавање лажних садржаја, рецепата и поука верско-исцелитељског карактера, нудимо на знање најчешће адуте, флоскуле из наратива неаутентичних духовника и/или терапеута: Иницијација, Инстинкт, Интуиција, Исцељење !
Када бисмо уместо ова 4И заменили са 4С, а то би били Систем, Стандард, Струка и Саборност, то би могуће био ефикасан, (можда не сасвим довољан) мирјански, световњачки одбрамбени механизам од манипулативних поступака псеудодуховника, надритерапеута и магова свих „специјалности“. Имунизацију од магије, идолатрије и преварне злоупотребе стања незнања или ситуације слабости заиста у доброј мери можемо постићи уколико у свакој ситуацији у којој нам се нуди неко спектакуларно решење проверимо системске тачке „професионалности“ неког ко нам се нуди као помагач, а то би значило да утврдимо да ли та професија постоји у номенклатури занимања у Републици Србији, а ако постоји који су предуслови њеног обављања; да ли конкретни „стручњак“ поседује лиценцу и/или акредитацију. Упутно би било уверити се у стручност терапеута, утврђивањем постојања дипломе, а такође је важно проверити да ли су методе које примењује на листи стандардних.
Данас је неоходно повући границу аутентичног, осведоченог и оног могућег алтернатиног, изборног. Учинимо све, да и када смо у искушењима наше одлуке буду плод промишљеног избора, а не плод нужде или уцене.
Господ нас Црквом својом води спасењским путем, али не ако у њу доазимо као чудољупци по поруџбину, сензацију, магију и енергију, него по молитву, благослов, поуку и благодат; Црква није духовни супермаркет, већ Црква је чувар Истине, традиције и лађа спасења; у њу не улазимо гуруа и мага ради већ Господа Бога нашег ради !
Зоран Луковић
[1]Реформисани, индивидуализовани Њу ејџ у својој еволуираној Некст ејџ, верзији, верзији следећег односно будућег доба заправо гради его и сугерише формирање самодовољног човека егоисте који уопште не мора да има жељу нити потребу за породицом, децом или заједницом.Док у Њу ејџу појединац бира и припада доктрини, учењу, пракси, правцу, покрету још увек из сфере метафизике (религија, езотерија, окултизам…), човек нове свести се поучава да сам бира шта му је „свето“, зависно од личних уверења, начина живота, професионалног усмерења и амбиција, планова за будућност… У појединцу се дакле подстиче изолована индивидуална духовност, без обзира да ли је верник, практикант неког од видова спиритуалности, следбеник идеологије, обожавалац науке или љубитељ спорта, поп-културе
[2] Дочекали смо ситуације да се чак и у цркве и манастире долази не благодати ради већ по инструкцији неког лажног духовника „мага“, да се у одређеном броју обави нека молитвена радња (нпр. 50 метанија пред иконом, искаже нека „препоручена молитва“ ) или узме неки обредни предмет или материјал (уље, света вода или просто каменчић из порте), остави неки интимни
