Књига Преосвећеног Епископа горњокарловачког г. Герасима, под насловом Неканонско православље, расколи и секте, обухвата више од деведесет савремених расколничких група и подгрупа — како оних које су и даље активне, тако и оних које су убрзо након оснивања престале да постоје. Аутор нам пружа кратак преглед историје, као и разлоге за оснивање свих тих организација, те унутар њих партија и фракција; истовремено, описује стравичност расколничког менталитета кроз бесмисленост подела и њихову спремност да, свим расположивим средствима, угрозе спасење живих личности[1].
Намеће се питање како тачно одредити место тим људима — управницима разних Алфејеваца, Исакијеваца, Безпасошних, Виталијеваца и других сличних група.
Једна од одлика језика Источне Цркве је то што, када Оци говоре о стварима Цркве, они се не користе схоластичким изразом, него употребљавају богати језик слике. Имајући пред собом књигу која обрађује проблематику савремених раскола, можемо рећи да нам она уједно пружа једну од најлепших сликовитих представа о томе шта раскол заиста представља, какву је дао свети Николај Охридски и Жички.
Cвeти Владика Николај Велимировић у његовом „Верујем у једну, cвeту, саборну и апостолску Цркву“, упоређује Цркву, односно Тело Хриcтoвo, са једном сигурном Лађом у којој је највештији, крманош сам Дух Cвeти, Свевидећи, Свемоћни. Зато, oвaj Златоусти двадесетог века, и позива cвe људе да улазе у ту Лађу, јер само у њој плове вoјске спасених и спасавајућих се. Ту Лађу вpaтa паклена никада неће надвладати, преме речима светог Јеванђелисте Матеја.[2] [3] Зашто? Јер једна је Глава Цркве „Христос Господ, једно је и Тело Његово“ Црква. И, није могуће да једна Глава има више од једног Тела.
Ипак, према речима светог Николаја, постоји могућност да једна група путника издуби себи корито и спусти се на море, како би, напустивши Лађу – како указује и књига „Неканонско православље, расколи и секте“ – покушала да себе представи као лађу.
Расколнички менталитет често може да претпоставља служење индивидуалистичким интересима и жељама, које чак и да су, према људским критеријумима, најбоље жеље, они их стављају изнад светог јединства Саборне Цркве. ,,И ревност може направити шизматике и све добре жеље могу постати демонска начала“ каже старац Емилијан Симонопетриски. „Распадање духа, доноси распадање Тела Христовог, но није могуће да се рашчлањује Христос, јер, рекли смо, Његова је Црква недељива. Зато је боље да се умре физичком смрћу него ли да се преживљава са људима, чија срца неће клицати од радости због Саборности Цркве, која је Христова и свих нас чланова Цркве, као живих удова Тела Христовог; јесте наше општење и заједничарење у једној и истој Светој Тајни Црквене Епископоцентричне = Христоцентричне Евхаристије (= Причешћа = Литургије), тог Благословеног Царства Свете Тројице, мимо којег нема ни вечног живота ни вечног спасења.“[4]
Можемо још рећи да књига Преосвештеног Енископа горњокарловачког г. Герасима Неканонско православље, расколи и секте, тачније представља један каталог савремених расколничких организација. У њој су, дакле, изложени данашњи, различити апсурдни захтеви, који одвајају људе од спасоносне заједнице у Цркви. Рекли смо, свеједно је како ћемо их именовати: политичке ,,цркве“ (ЦПЦ, неколико аутекефалних цркава у Украјини, и т.д.), затим, Шпанска источна црква, Мечевци, Васељенска црква Јована Богослова, Императорска црква…,cви они упућују на речи светог Кипријана Картагинског, да не могу бити са Богом они који нарушавају јединство Божје Цркве, јер чак и ако су предани да изгоре у огњу или бачени дивљим зверима – за њих то неће бити венац вepe, већ казна за вероломство, то неће бити славни крај благочестивог подвига, већ очајна кончина[5].
У историји је било пуно раскола, али ниједан од њих није био оправдан од долазећих поколења Цркве, ниједан од њих, уколико се није вpaтиo путем покајања у Цркву, није био на спасење за расколнике.
Oвa књига, представљајући, рекли смо, зборник парацрквених организација, неопходна је како бисмо имали увид ко cвe данас одбацује Тело Христово, Цркву, у име идеолошких творевина „идеалних Цркава“ сазданих од расколничке разбуктане уображености.
Као modus operandi, све су то „цркве“ без свете Педесетнице, јер раскол представља грех против љубави на којој је утемељено јединство. А где нема љубави, тамо не може бити ни благодати Духа Светога.
Овим каталогом савремених раскола, Епископ страдалне горњо-карловачке Епископије древне Пећке Патријаршије, г. Герасим, широко нам даје на увид, поручује и поучава о овој ширећој појави која разара Тело Христово, и да je заиста немогуће вештачки стварати неки други живи организам, неку имитацију Цркве.
Коначно, ова књига гласно говори и јасно показује да без Цркве нема Хришћанства. Господ је Цркву стекао крвљу Својом, зато свако ко жели да се назове Хришћанином служиће Цркви као онај који чува ,јединство Духа свезом мира ” (Ефес. 4,3).
Попис расколничких заједница :
I ГРЧКИ СТАРОКАЛЕНДАРЦИ
-1- Истинска православна црква Грчке (Старокалендарска 1937)
-2- Истинска православна црква Грчке (Старокалендарци флоринти и киусити 1937)
-3- Истинска православна црква Грчке (фракција Матеја)
-4- Истинска православна црква Грчке (фракција Кириака)
-5- Истинска православна црква Грчке (фракција Авксентија)
-6- Истинска православна црква Грчке (фракција Кипријана)
-7- Истинска православна црква Грчке (фракција Калиника)
-8- Истинска православна црква Грчке (фракција Геронтија)
-9- Истинска православна црква Грчке (фракција Григорија)
-10- Грчка црква истинских православних хришћана (фракција Калистова) ….
-11- Истинска православна црква Кипра
-12- Српска истинита православна црква
-13- Старокалендарска православна црква Бугарске
-14- Старокалендарска православна црква Румуније
-15- 23 – Истинска православна црква Грчке (старокалендарци, мање групе)
———– Прва ,,мала независна“
———– Група митрополита Акакцја
———– Група митрополита Кикладског Гаврила
———– Група митрополита Хризостома Кијусиса
———–Група митрополита Коринтског Калиста
———– Група митрополита Доротеја Цакоса
———– Група митрополита Ахранског Атанасија
———– Група Атанасије митрополита лариског
-24- Милански старокалендарски синод
-25- Света православна црква Северне Америке (Бостонци)
-26- Грчко-православне парохије у Белорусији
-27- Грчка мисионарска православна архиепископија Америке
II РАСКОЛНИЧКЕ ЦРКВЕ[6]
-1- (28) „Румунски православни епископат у Америци”
-2- (29) – Бугарска православна црква патријарха Пимена
-3- (30) – Америчка православна католичка црква
-4- (31) – Православна црква Канаде
-5- (32) – Белоруска аутокефална православна црква
-6- (33) – Руска православна црква – свјатјејши правитељствујући синод
-7- (34) – Католичко-православна црква Португала
III УКРАЈИНСКЕ РАСКОЛНИЧКЕ ЦРКВЕ
-8- (35) – Украјинска аутокефална православна црква
-9- (36) – Украјинска православна црква – кијевска патријаршија
-10- (37) – Украјинска аутокефална православна црква (канонична)
-11- (38) – Украјинска апостолска православна црква
-12 – (39) – Украјинска аутономна православна црква града Лвова
-13 – (40) – Украјинска аутокефална православна црква (Апостолска)
-14 – (41) – Украјинска истинска православна црква
-15 – (42) Аутономна украјинска православна црква у Америци
-16 – (43) Украјинска аутокефална православна црква у Европи
-17 – (44) Братско уједињење украјинских аутокефалних православних цркава (лубенскираскол)
-18 – (45) Украјинска аутокефална православна црква у емиграцији
-19- (46) Света украјинска православна црква – у изгнању
-20- (47) Православна парохија (Шиприкевића)
-21- (48) Саборнправна аутокефална православна црква
-22- (49) Саборноправна аутокефална православна црква – група Бачинског
-23- (50) Украјинска аутокефална православна црква – саборнправна; група Пилипенко
-24- (51) Украјинска аутокефална православна црква – саборнправна; епархија у Тексасу
-25- (52) Украјинска аутокефална православна црква – саборнправна Северне и Јужне Америке
-26- (53) Украјинска аутокефална православна црква – саборнправна
-27- (54) Украјинска аутонимна епархија Славенске православне цркве
-28- (55) Украјинска аутокефална православна црква – Митрополија Објаве – Новопечерски манастир
-29- (56) Независна православна парохија посвећена „Мајци Божијој – Неочекивана радост“
-30- (57) Јапанска источна црква
IV РУСКЕ КАТАКОМБНЕ ЦРКВЕ Руска православна католичка црква (Даниловци)
-31- (58) Истинска православна катакомбна црква (Јосифовци)
-32- (59) Руска православна католичка црква (Даниловци)
-33- (60) Руска православна католичка црква (Мечевци)
-34- (61) Привремени виши црквени савет (Григоријани)
-35- (62) Руска православна загранична црква (Виталија)
-36- (63) Руска православна аутономна црква
-37- (64) Руска истинска православна црква (аутономна)
-38- (65) Руска православна загранична црква (Антонијева група).
-39- (66) Руска православна загранична црква (Агатангела)
-40- (67) Руска православна црква (аутономна)
-41-(68) Истинска православна катакомбна црква (Генадијева)
-43- (70) Истинска православна катакомбна црква (Исакијева)
-44- (71) Истинска православна катакомбна црква (Алфејева)
-45- (72) Руска аутокефална истинска православна црква
-46- (73) Руска истинска православна црква
-47- (74) Апостолска православна црква
-48- (75) Истинита православна црква московске митрополије
-49- (76) Православна црква Русије
-50- (77) Руска истинска православна црква (Амвросија)
-51- (78) Православна црква Италије
-52- (79) Руска православна католичка црква
-53-(80) Московска архиепископија истинске православне катакомбне цркве
-54- (81) Руска православна аутономна црква у Америци
-55- (82) Виша црквена управа православне руске цркве
V МАЛЕ ГРУПЕ НЕКАНОНСКОГ ПРАВОСЛАВЉА – СЕКТЕ
-1- (83) Руска истинска православиа црква (Нижегородска епархија)
-2- (84) Православна русијска црква
-3- (85) Аверјанова грана руске православне заграничне цркве
-4- (86) Осетровци
-5- (87) Императорска црква
-6- (88) Небеска источна црква Јована Богослова
-7- (89) Руска православна црква у Америци
-8- (90) Васељенска црква Јована Богослова
-9- (91) Истинска православна цркваоткровења Јована Богослова
-10- (92) Истинити православни хришћани („Безпасошни”)
-11- (93) Катакомбна истинска православна црква
VI РАСКОЛНИЧКЕ ГРУПАЦИЈЕ У ОКВИРИМА ЈУРИСДИКЦИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ[7]
-1- (94) Црногорска православна црква
-2- (95) Хрватска православна црква
-3- (96) Епархија рашко-призренска у егзилу
-4- (97) Српска истински православна црква
-5- (98) Слободна српска православна црква
-6- (99) Групе око одметнутих или рашчињених појединаца (Никодим, Антоније, Николај…)
Епископ стобијски и местобљуститељ струмички Давид
Пролог из књиге: „Неканонско православље – расколи и секте“ Епископ горњо-карловачки Герасим Поповић (2009)
[1] Будући да је књига Неканонско православље – расколи и секте, епископа Горњо-карловачког Герасима објављена 2009. те да су у међувремену наступиле одређене битне измене у поретку и статусу одређених наведених расколничких заједница, било је неопходно приступити извесним изменама – прим.прев.
[2] Свети Николај охридски и жички: http: //www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/verujem.html
[3] Мат. 16. 18
[4] Епископ Атанасије умировљени Захумско-херцеговачки, Заблуде расколника тзв. Старокалендараца, Београд, 2004, стр. 10
[5] Свети Киприан Картагенски За единството на Црквата, Св. Вмчк. Георги Зограф, Света Гора, 2003,
[6] У време писања овог рада, кругу расколничких цркава је припадала и Македонска православна црква. Међутим Македонска православна црква – Охридска архиепископија је данас канонски призната аутокефална Православна Црква, чију је аутокефалију 2022. годинедоделила и потврдила Српска православна црква, након чега је ушла у пуно литургијско општење са целокупном Православном Црквом.-прим.прир.-
[7] Додато од стране приређивача
