Први пут сам тамо отишао као туриста, то је био неки нови свет, нова димензија, коју до тада нисам знао и тамо сам то спознао, каже Ненад Андрић, аутор две књиге о Светој Гори.
Аранђеловац – Понекад човек крене на пут не тражећи ништа осим нових предела, тишине и сопственог корака. Али у сусрету са Светом Гором, тај корак постаје више од физичког кретања и прераста у право унутрашње путовање. У тишини стаза, у сенци манастирских зидина и у речима старца постаје јасно да оно што је доживљено не може да остане само лично. У човеку се рађа потреба да сведочи, да пренесе другима оно што је видео и осетио, јер искуство добија пуни смисао тек када се подели са другима и постане део заједничке приче. Тако су настале књиге Ненада Андрића – путописи „Пешке кроз Свету Гору” и „Сусрети са светогорским старцима”.
Оба дела штампана су у оквиру београдске издавачке куће „ННК Интернационал” у три измењена и допуњена издања. Издања путописа „Пешке кроз Свету Гору” (2016, 2022, 2023) садрже познатe и непознатe податке о свих 20 светогорских манастира који се темеље на научно-историјским доказима. Са друге стране, збирка о монаштву „Сусрети са светогорским старцима” (2018, 2021, 2024) шаље поуке, савете, мудрости, говори о пророчанствима, чудима и обичним причама савремених светогорских монаха 21. века и њиховим препорукама како да се спасавамо у овим последњим временима. У књизи су забележени и делови пророчанстава атонских светитеља, али и још увек живих стараца, који се односе на време у којем живимо, као и духовни и практични савети атонских духовника за исцељење од неизлечивих болести.
– Света Гора је неисцрпна инспирација и тема. Први пут сам тамо отишао као туриста и тек сам после другог, трећег одласка видео да је боравак тамо нешто духовно што мени прија. То је био неки нови свет, нова димензија, коју до тада нисам знао и тамо сам то спознао. А онда сам почео да пишем прву књигу, да би људима указао на све то, јер и сам сам мислио да много знам, а испоставило се да је то знање само делић – објаснио је Ненад Андрић, аутор.
У првој књизи која је плод списатељевих корака и погледа, Андрић је описао све манастире, монашке скитове, побројао многе чудотворне иконе, осврнуо се на историјат, подсетио на које начине смо све повезани са Светом Гором и колико су наши владари и преци тамо оставили баштине и утицаја.
После првог одласка на Атос 2008. године и неупућености у сва правила понашања, уследило је учење и разумевање суштине боравка на овом светом месту.
– Отишли смо тамо тај први пут као туристи. Мислио сам да могу да се понашам како год јер то је кућа свих Срба. Међутим, тамо постоје правила живљења и боравка. До тада нисам знао шта је то послушање, монашко трпљење и добро су нас „изрибали” што смо дошли ненајављени. Монаси су нас смиривали на веома духовит начин и поред тога што смо сви ми тај први пут били веома горди. Када сам следећи пут отишао, дошао сам као ходочасник и тада ми је нешто „пукло” у грудима, а касније сам сазнао да се то зове благодат. Од тада је сваки мој следећи одлазак, а било их је преко 90, био много испуњенији – рекао је Андрић на промоцији својих књига у аранђеловачкој Народној библиотеци „Свети Сава” и открио да сваког ходочасника Света Гора неиздрживо „вуче” назад сваки пут када се одлази са ње.
Андрић је прво постао прави истраживач, а онда и пасионирани поклоник који је у другој књизи уронио у свет монаштва и живе сусрете са светогорским монасима који су према речима протојереја Радомира В. Поповића, аутора предговора књизи, жива, ходећа jеванђеља у овом животу и свету.
– „Разговорима” наш млади, али духовно искусни поклоник, показује у чему је прави смисао похођења светиња. Наш писац сведочи да време Светих подвижника нису само прошлост и историја, већ су и те како наша садашњост и стварност. Кроз његово дело промичу духовни ликови монаха из чијих речи, савета и упутстава извире јеванђељска вода која гаси духовну жеђ тражитеља и искатеља духовне утехе и окрепљења. Имена већине стараца нису наведена јер су још живи, а највише њих је на Каруљи, у скитовима Катунакији и другим великим манастирима – истакао је протојереј Поповић и додао да је дело прави духовни дар који нам је посредством писца, даровала Света Гора.
Обе Андрићеве књиге су прави доказ да је доживљено на Светој Гори више од успомене. То је позив осталим припадницима мушког рода и подсећање да ипак постоји простор где време тече другачије, где реч има тежину молитве, а тишина снагу откровења.
Ненад Андрић рођен је 5. септембра 1976. године и по струци је физикохемичар и магистар екологије. Велики је заљубљеник у природу, бави се заштитом животне средине, ватерполом, планинарењем и статирањем у београдском Народном позоришту. Као ватерполиста сваке године учествује у завршном турниру регионалне лиге у Сомбору. Аутор је збирке задатака из физичке хемије и књиге „Солид – истинита прича о догађајима у Ваљеву за време Другог светског рата” (2011). Лиценцирани је планинарски и спортски водич, са неколико објављених научних радова. Аутор је сајта о планинарењу за неупућене на којем можете да сазнате све о Ненадовом раду, али и о планинама у нашем региону, па и шире. Живи и ради у Београду, а последњих неколико година, постао је завичајни аутор јер своје слободно време проводи и на свом плацу у устаничком Орашцу.
Савиндан, Ненад Андрић стоти пут на Светој Гори
Овогодишњи празник посвећен нашем духовном оцу и првом српском архиепископу, Савиндан, за Ненада Андрића имао је посебну тежину јер је то био његов стоти боравак на Атосу. Са својом групом ходочасника међу којима је било и Аранђеловчана, 27. јануара боравио је управо у јединој светогорској келији посвећеној Светом Сави, у светогорској пустињи, Каруљи. Овакав чин носи дубоку симболику јер баш на месту где се само истински подвижници усуђују да живе и своје молитве одатле узносе, сведочи духовну верност и лични подвиг сваког од њих који су се у том тренутку нашли на овом светом месту.
Занимљиво је да је Каруљу која се налази на најнеприступачнијем месту и стрмим литицама изнад мора, прошле године на Видовдан посетио и холивудски глумац, Мел Гибсон.
Извор: politika.rs
