-6– МЛАДИ И ДЕЦА
Дисциплина која се подразумева, подразумевајући и забране којима се живот чланова профилише, посебно погађа младе и децу унутар заједнице Јеховиних сведока. Подсетићемо се.
Непожељна или чак забрањена су интересовања младих за познате личности и њихову филозофију, науку, уметност, систем вредности…, јер би то по јеховистима представљало слављење људи, небиблијске вредности.
Исто важи и за гледање филмова, зато што по ставу водећих ауторитета Јехова то чини рђав утицај на гледаоце, а припадницима одузима драгоцено време које се може употребити за проповедање.
Нису добродошле ни активности у омладинским удружењима, уметничким, спортским, фолклорним или хуманитарним јер се тако губи време драгоцено за проповедање.
Уопште узев не гледа се благонаклоно на студирање нити на било какво стручно усавршавање.Сматра се да је студирање губљење времена, јер се може рецимо корисно искористити за рад за добробит Заједнице, као и за проповедање..
Што се конкретно тиче деце, дете (деца) чији је један или су оба родитеља у Јеховиним сведоцима је у посебно контролисаном положају:
– нема ни издалека могућност да задовољи своју искрену, дечју радозналост јер све што му се даје и да чује и да види је у оквирима наратива Јеховиних сведока.
– нема шансе ни да открије неке своје таленте, јер су сви животни садржаји везани за мисију.
-не може да се дружи са својим вршњацима, осим са онима чији су родитељи су у Јеховиним сведоцима.
-нема право на родитеља који није у Организацији
-нема ни баке ни деке ни фамилију, осим ако неко од њих није у јеховама.
-нема славу, Божић, Васкрс, нове године, рођендане…
– њему је забрањено да учествује у спортским активностима, да прославља празнике, па чак и да одлази на рођендане деце нејеховиста.
– оно ће у случају болести и евентуалне потребе за примањем крви бити жртва изричитог става јеховиста о забрани трансфузије крви.
-оно је ни криво ни дужно жртва верског опредељења свог (својих) родитеља.
-7- ПСИХИЧКО ЗДРАВЉЕ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА
Јеховини сведоци пропагирају себе као богобојажљиву али и хармоничну заједницу. Кроз одређене публикације убеђују своје чланове у осећање среће, говорећи, на пример о породичној идили, радости, слози….
Труде се и веома брину о томе да их споља људи доживљавају као надасве позитивне, да оставе утисак задовољне и безбрижне заједнице.[1] „Јеховини сведоци су најсрећнији људи на свету. Психијатри су нам мање потребни него било ком другом,“ пишу својевремено у свом листу „Пробудите се“.
Но, напротив, многа сведочења оних који су боравили унутар Заједнице говоре другачије. По питању психичког здравља, испитивање тог проблема доста је отежано чињеницом да старешине Друштва куле стражаре одвраћају чланство од саветовања са стручњацима у случају криза, тако да се никад не може располагати пуним узорком. Редовни чланови су убеђени да им стручна психијатријска помоћ није потребна. Уместо тога, они су поучени од старешина да савете траже код старијих у Заједници. А ови су, уз најбољу вољу ипак недовољно образовани те не успевају да помогну, и најчешће само продубљују проблем.
Када се све наведено узме у обзир није за чудити се да су многи истраживачи са правом поставили питање психичког здравља јехова. Испоставило се да психички проблеми у редовима Јеховиних сведока у ствари, настају веома често и то знатно више од просека.
По мишљењу проф. Бергмана[2] око 10% особа у просечној јеховистичкој средини веома често има потребу за психолошком подршком, односно неком од форми психотерапије. То, дакле, није маргиналан проблем.
У поређењу са широм заједницом (подаци се односе на САД), унутар Друштва Куле стражаре је обим психичких поремећаја 4 пута виши него у целокупној популацији. Бергманова испитивања се подударају с резултатима других научника и блиска су подацима из осталих земаља.
Кад су у питању конкретне болести, у САД шизофренија се јавља 4-6 пута чешће у редовима Јеховиних сведока него код остале популације. Депресија је забележена као 6-10 пута чешћа појава, а по Бергману, њен интензитет је код јеховиста знато јачи.
Ове болести не дотичу само редовне чланове организације, него и чланове који имају функције, чак и чланове управе.
Разматрајући узроке учесталости толико честог наступања психичких поремећаја код Јехова, професор Бергман, апстрахујући биолошке, наследне и факторе исхране, закључује да се овде проблеми у највећој мери тичу фактора које индукује сама средина, дакле правила која у њој важе, поредак и међусобни односи:
-1- први фактор психичке дестабилизације јесте сама верска доктрина. Јеховини сведоци морају без примедби и без постављања радозналих питања да прихвате све постулате вере. Претерана проницљивост може да одведе до удаљавања, а у крајњем случају и до искључивања из заједнице. Занимљиво је да управо онај који дубоко верује и ко је лојалан, најчешће оболева од психичких обољења.
Апокалиптично стање о којем проповедају учитељи и вође, илуструјући то ратовима, болестима, несрећама, те наговештавајући скори долазак Исуса Христа други пут на Земљу, изискује потребу за већом дисциплином, ревношћу и проповедањем. Неретко се тако психички слабији припадници доводе до параноје, различитих страхова и тешких фрустрација, па и до тежег душевног обољења. Такође, имамо чак забележене случајеве напрасних самоубистава чланова Јеховиних сведока, који претходно нису имали дијагнозу о евентуалним психопатолошким поремећајима.
-2- верска доктрина је ултимативна, тако да итекако присутан страх од најмањег скретања изазива стрес.
-3- Јеховини сведоци готово супод сталном пратњом. Ако су у друштву другог сведока, а тај примети нешто неприлично, онда је дужан да о томе рапортира о томе старешинама заједнице. На тај начин један другог, у извесном смислу, шпијунирају. Волонтерски рад младих подразумева да они увек станују у двокреветним собама,те да никад нису сами, јер све што им је потребно за живот се налази на лицу места: стан, посао, кухиња, перионица, фризер. После посла иду, као и обично, у паровима да би проповедали своју веру, а после повратка морају да имају времена за такозвано лично студирање у библиотеци или својој соби (заједничкој). Такав волонтерски рад понекад траје годинама
-4- страх код Јехова је појачан чињеницом, да уколико се покаже да је направио грешку, да може доћи пред трочлани Судски одбор где се грешнику суди у име Заједнице.
-5- чланови Друштва куле стражаре живе и са јаким осећањем кривице који се у њима подстиче. Тражи се од њих крајња посвећеност и рад за организацију чак и по цену своје професије, здравља и ограничавања сопствених материјалних, образовних и културних потреба. Чланству се утискује осећање да ништа што се ради није довољно добро, да увек може боље… Уз све то, интересовања која нису дозвољена и која су нерадо прихваћена од стране старешинства су бројна, а све то се одвија под условима строге верске доктрине, страха од грешке којс може бити фатална и под сталном пратњом.
-6-просечно низак степен образовања је по Бергмановом мишљењу је такође важан фактор који утиче на висок степен психичког оболевања. Сведоци, по ставу старешинства најчешће одустају од уписивања студија. Прокламује се да је студирање губљење времена, јер се може корисно искористити за проповедање. Нпр за њих је најважнија вештина читања и течног говора који се непрекидно увежбава на обавезном школовању. Истовремено, образовани људи су добродошли и диче се њима..
-7- повећано присуство психичких поремећаја и обољења код јеховиста можемо објаснити и одсуством одлазака код психијатра или психолога, јер тако сугеришу вође Јехова. То, како они кажу може да одведе у заблуду.
У случају кризе или проблема, препорука је обратити се старешини.
По Бергману, вршење притиска у правцу одустајања од сопствених интелектуалних потреба у споју са осећањем ниске личне вредности, управо јесте главни виновник психичких проблема Јеховиних сведока.
Зоран Луковић, Координатор Одсека за апологетску мисију
[1] На пример, ако неко од њихових чланова почини кривично дело које су видели људи изван заједнице – бива искључен из заједнице. Ако нико са стране то није видео, довољна је само опомена.
[2] Професор Џери Р. Бергман,САД психолог и социолог., један је од малобројних, којима је пошло за руком да прикупи доста информација о психичком здрављу Јеховиних сведока и челни експерт у САД у тој области, а такође и аутор многих стручних књига и чланака. Сем тога, бави се саветовањем и брине о психичком здрављу више од стотину психички болесних Јеховиних сведока. Бергман је бивши Јеховин сведок и више од 20 година испитивао је доктрину и назоре Друштва куле стражаре. Учествовао је на скуповима чланова секте и уједно вршио посматрања. Проучио је детаљно литературу Друштва и водио је на хиљаде разговора са припадницима секте, као и са члановима управног тела. Резултат тих испитивања јесте неколико чланака, као и књига The mental health оф Јеховах’с Witnesses, објављена 1987. године.
