Александријски математичар и астроном Клаудије Птоломеј, у 2. веку је написао прво систематско дело о астрологији и астрономији које се зове Tetra Biblos (Четворокњижје), део 13.томног Almagesta. Птоломеј заступа геоцентрични поглед на свет, по коме је Земља центар васионе, док се планете заједно са Сунцем окрећу око ње. У 15. веку Коперник уводи хелиоцентрични систем, који утемељује астрономију као науку, показујући стварно стање земље и неба, тј. да земља није равна плоча, већ лопта, и да се све планете заједно са њом окрећу око Сунца, истовремено се окрећући око своје осе. Ово откриће допуњује Кеплер законом о кретању небеских тела, и каже да се планете око Сунца крећу елипсасто. Од 16. века путеви астрономије и астрологије се разилазе. Астрономија по стаје званични научни поглед на свет, а астрологија мистично итуитивна спознаја.

Тим поводом, научница М. Хоун каже: „Астрологија није наука у савременом значењу те речи. Наука подразумева доказивање теорије понављањем експеримената који производе исте резултате, а на основу чега се могу формирати одређени закони. Резултати астрологије често нису доследни својој природи, док се наука доказује навођењем података, статистиком. Мада то понекад важи и за астрономију, ипак, астролог што више сазнаје, утолико више долази до закључка да статистика може бити у заблуди, нарочито када су у питању планетарна кружења која непрестано мењају однос једног према дугоме, и то невероватном брзином.“ (М.Е. Хоун – Потпуна савремена астрологија).

Како се астролошка истина не може експериментално доказати, и како резултати експеримената никада неће бити исти, то се сама законитост астрологије доводи у питање. М. Хоун констатује да символизам астрологије више подсећа на религију него на науку. Будући да постоје различити приступи астрологији, као у сфери уметности, или у религији, природно је да постоје потешкоће при формулисању једне дефиниције која би била од свих прихваћена. Мали број људи се неће сложити са следећом констатацијом: астрологија је јединствен систем тумачења са-односа планета и људског искуства.

Будући да је кроз историју велики број људи веровао у астрологију, мора да постоји неко физичко или метафизичко објашњење за то. Немачки астроном Рудолф Тил, одговор на ово питање пре види у мистици него у науци: „Астрологија је најуспелији духовни покрет свих времена. Она је заразила све културе, без обзира на владајућу религију, образовање људи и ступањ развоја. Она је продрла у скоро изумрлу египатску цивилизацију, сазрелу од живота цивилизацију Грка, Индијаца, Кинеза, у расцветану арапску културу, у западњачки средњи век. Њој није било важно да ли људи верују у Христа, или Мухамеда, да ли исказују поштовање платоничком еросу или Конфучијевој мудрости, да ли им је животни циљ у будистичкој контемплацији или римској организацији; она је овладала празноверним феласима и дубокоумним мандаринима, мистицима у фратарској хаљини и стоицима у тоги, цезарима другог и папама шеснаестог века, визионарима апокалипсе, као и математичким мозгом Птоломеја.“ Астролози су његово надахнуто казивање окренули себи у корист доказујући да је горе речено истина, и то с разлогом. Поштоваоцима астрологије сваки трезвен човек може поставити одређена питања која се тичу осно вних знања о свету и човеку:

• Свемир има три димензије (време је четврта). Зашто астролози узимају у обзир само две, висину и ширину, без дубине?

 – Удаљеност једне звезде од друге износи милион милиона светлосних година, што показује неограниченост универзума, као и немогућност да се звезде лоцирају на одређеној тачки због брзине кретања. Како астролози знају тачан степен фиксних (непомичних) звезда?

– За 2.000 година, сазвежђа се у космичкој процеси ји окрећу око своје осе померајући се за 30 степени, тако да пролећна равнодневница одавно није у Овну него у Рибама. Зар тако крупне чињенице астролози не узимају у обзир у свом научно утемељеном астролошком ставу?

– Како се на научно нетачној чињеници може извести тачан доказ, кад она и поред очигледне истине да Земља није центар васионе, него се са осталим планетама окреће око Сунца, инсистира на научности?

– Планете Уран (18. век), Нептун (19. век), Плутон (20. век), откривене су у последња два века. Да ли то значи да области њиховог утицаја у ранијим временима нису постојале, или човечија личност „еволуира“ са открићима нових небеских тела?

– У области поларног арктичког круга где нема географске ширине и дужине неопходне за израду хороскопа, значи да људи тамо рођени немају хороскоп. Самим тим немају ни судбину. Зашто би космички утицаји у овој тачки били „немоћни“?

– Утицај Сунца, Месеца и Меркура, на пример, не могу физички никад бити исти. Једно је звезда, друго планета, треће сателит, различити по енергетским, магнетским, топлотним и другим зрачењима. И поред очигледне логике ова тела су смештена у исту фиктивну раван звезданих утицаја?

– Астрологија је сазвежђима дала имена и символе животиња, планетама имена и значења божанстава паганске Грчке и Рима, а пољима области свакодневног живота, 12х12х12 комбинација и могућности, зар могу одговорити на бесконачну разноликост и непоновљивост психофизичких и умних способности 7 милијарди људи на планети?

– Једнојајчани близанци рођени у истом часу често немају исту, него сасвим различиту „судбину“, карактер, изглед, таленте. Зар ово не доводи у питање истинитост хороскопа?

Атмосфера земље (озон), по премудром природном закону Божијем, штити планету од космичких зрачења, и спречава њихов продор на земљу, иначе на њој живот не би био могућ. Из космоса земља прима електро-магнетне, радиоактивне, инфрацрвене, ултраљубичасте, гама-зраке… Ти зраци су исто што и зраци Сунца које видимо и осећамо свакодневно, а не нека „интелигентна сила“. Научници не оспоравају међусобни утицај небеских тела, као ни њихов заједнички утицај на земљу. Али, тиме не дају астрологији легитимитет као науци.

Суочен са овим чињеницама астролог ће се позвати на непредвидљивост и парадоксалност живота у свим његовим видовима; да он указује на могућности, а не готова, унапред задата решења; на немогућност науке да до краја проникне у тајну природе; да ни лекар не може дати коначне одговоре на проблеме тела које је лакше проучити него ли васиону, и слично.

Отац Тадеј из манастира Витовница, на моје питање: „Да ли је астрологија лажна или истинита, наука?“, одговорио је: „Све је у природи у органском јединству и живој вези. Звезда утиче на звезду, звезда на човека, али и човек на звезду, као и човек на човека. А гатање по звездама је као кад баба гледа у боб: некад погоди, а некад омане.“ Истинит одговор.

На крају овог поглавља навешћемо неке опште астрономске податке о васиони, као подсетник за све оне који њену бескрајност настоје да обухвате хороскопом. …

…Звезде су груписане у звездана јата, јата у звездане системе, а системи у галаксије, а галаксије у јата галаксија. Галаксије или сазвежђа су основни елементи свемира. Звезданих система у њима има на милијарде. Галаксије нису равномерно распоређене у свемиру. Постоје дисколике, елиптичке и неправилне галаксије. Између галаксија се налази космичка прашина која је тамна, и може се видети само ако је осветљена звездама. У њој и данас протиче процес формирања нових звезда путем гравитационог сажимања. Постоје разни облици звезда: црвени џинови, црни патуљци, нове, супернове, неутронске звезде, комете – репате звезде, црне рупе (црне звезде) које поништавају материју…

Наша галаксија је позната као Млечни пут или Кумова слама. Има дисколику форму са пречником од 100.000 светлосних година. У њој има између 100 или 200 милијарди звезда. Светлосна година је растојање које светлост пређе за годину дана. За 1 секунду, светлост пређе 300.000 км, у једној години има 3.150 милиона секунди, за једну годину светлосг пређе 9.460 милијарди километара… У сунчевом систему поред девет планета кружи још не колико десетина сателита планета (више од 50), преко 100.000 астероида, комета и метеора…

Људски разум не може да појми величанственост и савршенство васионског поретка, и сврху његовог постојања, и само му преостаје да се задивљен поклони надумном Логосу Божијем, који ову тајну није открио човеку јер није пресудна за његово спасење. Без сунца материјалног сва би васиона била у мраку.

Без Сунца духовног Исуса Христа, Бога нашега, све би душе људске биле у мраку. Ум обасјан светлошћу богопознања у закону природном созерцава скривен и откривен Закон и Законодавца који је свему дао и време, и место, и смисао постојања.

Милијарде милијарди галаксија пута 200 милијарди звезда, милијардама милијарди светлосних година удаљених од земље – утичу на нашу судбину? Избор занимања? Рођење детета? Срећу и несрећу?! Или наша вера у моћ звездане прашине од које су саздани и човек и васиона, а не у свемоћ Творца чијом је Речју све постало што је постало (Јн. 1, 1-4), и трајаће до часа кад ће Господ доћи на облацима са војском небеском да суди живима и мртвима, а звезде ће попадати, сунце и месец помрачити и сва дела људска у огњу изгорети. А Господ створити ново небо и нову земљу у којој Правда Божија царује, а светлост Лица Божијег их обасјава (2. Петр. 3,12).

Јања Тодоровић из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.,