Наша даља разматрања кривотворења Библије (у првом реду Новог Завета) од стране Јеховиних сведока, настављамо кроз анализу засебних новозаветних одељака и важних догађаја који су у њима описани, а у којима се налазе и важне истине о христологији, коју Јеховини сведоци највише искривљују, негирањем божанске природе Господа Исуса Христа.
Један такав велики догађај из Јеванђеља, који ћемо овде анализирати, су Благовести (Лк. 1, 26-37). Прво што у овом јеванђелском одељку (као и на многим другим местима у Новом Завету) фалсификују је уметање старозаветног Божјег имена Јахве (или, како они кажу, Јехова), које у изворном грчком тексту нигде не постоји и где се углавном појављује именица Господ (κύριος). Овај фалсификат је, наравно, у сврху поткрепљења њиховог учења о Богу-Јехови, односно негирању православног учења о Светој Тројици. Тако, уместо Радуј се благодатна, Господ је с тобом (Χαῖρε, κεχαριτωμένη· ὁ κύριος μετὰ σοῦ)(Лк. 1, 28), у преводу Јеховиних сведока читамо: Здраво, милошћу дарована, Јехова је с тобом. Затим, уместо: и даће му Господ Бог престо Давида оца његова (καὶ δώσει αὐτῷ κύριος ὁ θεὸς τὸν θρόνον Δαυὶδ τοῦ πατρὸς αὐτοῦ) (Лк. 1, 32), стоји: Јехова Бог даће му престо његовог оца Давида. На крају, уместо Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој (ἰδοὺ ἡ δούλη κυρίου· γένοιτό μοι κατὰ τὸ ῥῆμά σου) (Лк. 1, 38), стоји: Ја сам Јеховина робиња! Нека ми буде као што си рекао.
Овај фалсификат је у функцији и да се замагли чињеница да се именица Господ у Новом Завету углавном односи на Бога. То важи и за Стари Завет, за грчки превод Седамдесеторице (Септуагинта), где и немамо именицу Јахве, већ искључиво Бог и Господ. Раније смо напоменули да је од око 350 цитата Старог Завета у Новом Завету, око 300 наведено према Септуагинти, а свега око 50 према масоретском (јеврејском) тексту. Ову чињеницу Јеховини сведоци презиру, те праве овакве фалсификате у свом преводу Новог Завета. Наведено посебно долази до изражаја на једном месту у Јеванђељу по Матеју и Јеванђељу по Марку. Да бисмо то појаснили, почећемо од детаља из одељка о Благовестима. Видимо да се за Исуса каже да ће му Бог дати престо Давида оца његова. Ово је речено по Јосифовој линији, јер је он био из дома Давидова (Лк. 1, 27). Будући да Јосиф није биолошки отац Господа Исуса Христа, ово треба разумети да је речено у складу са старозаветним Законом, односно Исус је законски Давидов син (законски, преко Јосифа, припада тој лози родослова). Ипак, Исус је Син Божји, пре свега. Управо ту тајну свог синовског идентитета Христос истиче, постављајући питање фарисејима: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов. Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи: Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? Када, дакле, њега назива Господом, како му је син? (Мт. 22, 42-45; уп. Лк. 12, 35-37). Јеховини сведоци кључни део у овом Христовом излагању, његов цитат Псалма 110, 1 овако преводе: Јехова је рекао мом Господу: Седи мени с десне стране, док не положим твоје непријатеље под твоје ноге. Овакав превод је у складу са масоретским (јеврејским) текстом Писма, где имамо именије Jahve и Adonai (Господ мој), тако да би превод био – Рече Јахве Господу моме. Међутим, у Јеванђељу се овај цитат не наводи према масоретском, него према (грчком) тексту Септуагинте – εἶπεν ὁ κύριος τῷ κυρίῳ μου (Рече Господ Господу моме). Ово је један од примера где Јеховини сведоци фалсификују и чињеницу о поменутим цитирањима Старог Завета у Новом Завети по тексту Септуагинте, а не по масоретском тексту. Септуагинта доследно именицу Јахве преводи грчком именицом Κύριος (Kyrios – Господ) и наравно ова именица на тим местима увек означава Бога. Међутим и њен лингвистички јеврејски еквивалент Adon(ai) – Господ (мој), се у масоретском тексту најпре односи на Бога (више од 400 пута), а нешто мање на земаљског господара (више од 300 пута). У Јеванђељу налазимо, дакле, цитат поменутог Псалма по Септуагинти, а сам Господ Исус Христос нам даје тумачење те речи – Κύριος, Господ. Прво што нам открива јесте да је наведени Псалам пророчанство које се односи на Месију – Христа. Поставља се питање, коју поруку Господ шаље, када доводи у питање да је Месија потомак Давидове лозе, а то очигледно чини? И то врло убедљиво – Када, дакле, њега, назива Господом, како му је син? Да ли је Јеванђеље контрадикторно, јер смо видели да у Благовестима анђео за Месију (Исуса) каже да ће му Бог дати престо Давида, оца његовог? У ову контрадикцију се упада само у једном случају – ако именицу Господ (Κύριος) вежемо за земаљског цара, односно за човека. Такво тумачење је у самом Псалму нелогично, што и Христос управо пита фарисеје – зашто би Давид свог потомка називао својим Господом (својим господарем)? Указујући на нелогичност овог тумачења, Христос не негира да је Месија из Давидове лозе, како се то у први мах чини, него управо жели да нас доведе до пуног идентитета Месије. Другим речима, даје нам право значење именице Господ у овом контексту – Месија је Господ, Син Божији, Бог. У оваквом тумачењу нестаје како наведена контрадикција у односу на речи из догађаја Благовести, тако и нелогичност у самом тексту Псалма. Да, Месија јесте из лозе Давидове, али он није само човек, него Бог који је постао човек. Као такав, дакле као Бог, Месија је достојан да га Давид назове својим Господом.
Ову могућу контрадикторност у Јеванђељима и могућу нелогичност у самом тексту Псалма, ако се именица Господ разуме да се односи на земаљског цара, на створеног човека, Јеховини сведоци, очигледно, нису приметили. Они су именицу Господ у Новом Завету потпуно одвојили од њеног одношења на Бога, убацивањем, како смо већ рекли, старозаветног имена Божјег Јахве (којег погрешно читају као Јехова). На пример, у Посланици Римљанима 10, 13 где се каже: Јер сваки који призове Име Господње биће спасен (πᾶς γὰρ ὃς ἂν ἐπικαλέσηται τὸ ὄνομα κυρίου σωθήσεται), Јеховини сведоци овако преводе: Јер „свако ко призове Јеховино име биће спасен“. Овде је апостол Павле цитирао пророка Јоила (2, 32). Међутим, Јеховини сведоци овде пророка Јоила наводе према масоретском (јеврејском) тексту, где стоји име Јахвеово, али код апостола Павла стоји навод по Септуагинти, где се каже τὸ ὄνομα κυρίου (Име Господње). Овде се не ради само о одбацивању и фалсификовању чињенице да је Стари Завет у Новом Завету цитиран по Септуагинти, а не по масоретском тексту. Инсистирање на масоретском тексту од стране Јеховиних сведока је очигледно у циљу да се именица Господ у потпуности одвоји од Бога. Нећемо у њиховом преводу наћи да се Господ односи на Бога, чак ни тамо где новозаветни текстови говоре експлицитно о Господу Богу. На пример, речи из Откровења Јовановог 1, 8: Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог (κύριος ὁ θεός), Јеховини сведоци овако преводе: Ја сам Алфа и Омега, говори Јехова Бог. Затим, Благодаримо ти Господе Боже (Отк. 1, 17), преводе као: Захваљујемо ти Јехова Боже… Онда, Благословен Господ Бог Израиљев (Лк. 1, 68), преводе као: Нека је хваљен Јехова, Бог Израелов…, итд. Чему служи овај фалсификат? Служи поткрепи њихове јереси да је Господ Исус Христос створење, а не Бог, Друга Ипостас Свете Тројице. Одвојивши именицу Господ од Бога, чак и тамо где се она експлицитно појављује у изворном, грчком тексту Новог Завета, Јеховини сведоци су је повезали са Исусом Христом, којег без проблема називају Господом. На пример, верно преводе текст Посланице Филипљанима 2, 11: И да свако јавно призна Исуса Христа за Господа… Међутим, Јеховини сведоци не примећују (или не желе да примете) да овде апостол Павле, када каже да се у Име Исусово поклони свако колено (Флп. 2, 10) алудира на пророка Исаију, који наводи речи Божије, где се каже да ће са Богу поклонити свако колено (Ис. 45, 13). Дакле, јасно је да јавно признати Исуса Христа за Господа, значи признати ка за Бога, односно поклонити му се као Богу.
Треба навести да се за Господа Исуса Христа у Откровењу Јовановом (17, 14) каже да је Господар над господарима (κύριος κυρίων). Ова синтагма се у Старом Завету односи искључиво на Бога: Хвалите Господара над господарима (Пс. 135, 3); Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и господар над господарима (Понз. 10, 17). Још једном, јасно је да се Господ итекако односи на Бога и да признати Исуса Христа за Господа значи признати га за Господара над господарима, односно за Бога. У масоретском тексту (Стари Завет), такође веома јасно срећемо синтагму Господ Јахве (Adonai Jahve), више од 280 пута. Фалсификати Јеховиних сведока, које подмећу у циљу поткрепе своје јереси, лако и јасно падају пред необоривим чињеницама.
Чувајте се да вас не преваре. (Лк. 21, 8)
презвитер др Александар Милојков
