Хороскоп (horos-kopien) значи: тумач, мерач времена. Зодијак: животињски круг. Зодијак представља целокупно звездано небо подељено на 12 сазвежђа, која носе имена животиња: Ован, Бик, Рак, Лав, Шкорпија, Јарац, Рибе; предмета: Вага; митолошке животиње: Стрелац; човека: Близанци, Девица. Сваком од сазвежђа припада 30 степени небеске сфере. То је фиктивна подела неба. Постоји соларни (сунчев) и лунарни (месечев) хороскоп.
Пошто се астрологија базира на геоцентричном систему, то се положај планета узима са позиције посматрача са земље. У небеску сферу планете су уписане без узимања у обзир дубине свемира. Крећу се од истока према западу привидно, и тај правац се зове небеска оса, чинећи ротацију око земље, привидно.
Зодијачки круг још се зове еклиптика. Еклиптика показује положај Сунца међу осталим небеским телима у часу нашега рођења. Угао између еклиптике и пресека небеског екватора зодијака износи 23,5 степени, а тачке тог пресека називају се чворови. Имамо северни и јужни чвор, који зависе од преласка Сунца у северну или јужну хемисферу и означавају пролећну и јесењу равнодневницу. Стога су чворови важан елемент израде хороскопа.
За прецизно рачунање хороскопа неопходно је знати три елемента: сидерално (звездано) време, географску дужину места рођења претворену у време, час, дан, и годину рођења особе. На ово се додају корекције звезданог времена. Збир ових елеманта представља sideral time – јединствено звездано време сваке особе рођене на земљи.
За израду хороскопа непоходно је имати: табеле кућа, ефемериде, табеле географске ширине. Из табела кућа се тражи претходно израчунато сидерално време, помоћу кога одређујемо Асцедент, Зенит и 12 поља које уносимо у наталну карту. Ефемериде садрже астрономски прорачун кретања планета за цео век, за сваки дан у години, изражен у сатима, минутама и секундама. Одавде уписујемо у хороскоп положај небеских тела. Западни хороскопи углавном у соларни, где је положај Сунца примаран за анализу, док су источни углавном лунарни, и положај Месеца је доминирајући.
У Старо време тропски и звездани зодијак су се поклапали, док данас међу њима постоји разлика од једног знака услед померања пролећне равнодневнице која више није у Овну, него у Рибама. Како земљина оса није стабилна, њено спирално кретање утиче на померање од 50,3 лучна степена годишње, тако да чворови више нису у Овну, већ у Рибама. Астролози ову астрономску чињеницу не узимају у обзир, тако да је код њих све по старом.
Основу хороскопа чине: куће, планете и знаци. Кућа или поља има 12, и она су раздвојена у сродне скупине људских активности груписаних у 12 области. Навешћемо пример: 7. кућа: брак, партнерство, однос према другима… Напоменућемо да 9. кућа обухвата философију, уметност, религију, однос према богу! Богу припада само једно незнатно поље људских активности…, а човек је господар свемира (бог пишемо малим словом јер тако чине астролози).
Планета има осам, с тим што се у небеска тела ра чунају и Сунце и Месец. Астролози кажу да сакрални број 12 и овде мора бити испуњен, па тврде да у Сунчевом систему постоје још две планете иза Плутона које ће се открити кад људска свест буде зрела за то. По њиховом сазнању, постојала је планета Фаетон између Јупитера и Сатурна која је експлодирала, а њени остаци сакупљени су у прстеновима планете Сатурн. У Старо доба астролози су знали за пет планета, док су Уран, Нептун и Плутон откривени у последња два века, односећи се на вишу свест и подсвест човека, што би значило да раније ове димензије није било ни у хороскопу, али ни у човеку!
Сунце, Месец и Асцедент, представљају божанско тројство у човеку. Сунце је символ духа, Месец душе, а Асцедент (подзнак) тела. Треба истаћи важност малефика, носиоца лоших, и бенефика, носиоца добрих енергетских утицаја. Знак зодијака има своја психо-физичка својства. Знак се одређује положајем Сунца у часу рођења особе. Код вишег или нижег типа разликује се племенит и добар карактер особа рођених у истом знаку, од лошег, тешког, неразумног. Карактер, темперамент, таленти, могућности, гени, условљени су знаком, по учењу астролога. Принцип поделе на тројства: кардинални, фиксни и променљиви знаци, и четворства: земљани, водени, ваздушни, ватрени знаци, у међусобним комбинацијама додатно условља вају слојевитост особина знака. Сваким знаком влада одређена планета која у свом седишту има најјачи утицај и то се зове доминација. У хороскоп се обавезно уноси положај фиксних звезда, што појачава утицај планете у јаком аспекту.
Неопходан услов добре анализе је познавање метода предикација (предвиђања) које имају своју законитост у: примарним, секундарним и терцијалним дирекцијама, са добрим позавањем транзита, орбиса, аспеката, и наравно конјункција, опозиција, квадрата, тригона, и свих осталих битних планетарних положаја.
Постоји више врста хороскопа: животни или натални, квартални, годишњи, месечни, упоредни, пословни, љубавни, кармички, мундани… Дакле, све што је икад на земљи рођено у одређеном времену, има свој хороскоп, своју датост и задатост.
Хороскоп у који је уцртан положај кућа, уписане планете, чворови, конјукције и опозиције, квадрати и тригони, аспекти и орбиси, одређени малефици и бенефици, фиксне звезде, и све остало – представља пресек неба у часу рођења, или астрални положај сваке особе. То је рентгенски космички снимак сваког човека, у коме се, по учењу астролога – види све!
Оно што је за астролога најважније, јесте – анализа. Добра и правилна процена и довођење у везу свих постојећих елемената хороскопа, знање и искуство, дар интуиције и избор правих термина у анализи, од пресудне су важности. Математику свако може да научи, тачно све да израчуна, и да у тумачењу сасвим промаши. Анализа је креативан чин, и у њој је тајна доброг астролога.
У данашњем, тзв. научно-технолошком свету, астролог ни мало не личи на мага или некаквог чаробњака који сарађује са силама мрака, већ пре на научника који модерним средствима као што је компјутер, врши сложене астрономске, математичке и географске прорачуне, користећи се знањем религије, философије, медицине, психологије. Стручне књиге, појмови, речи којима се комуницира, све делује веома објективно: еклиптика, небеска оса, космичке сфере, сазвежђа, географске ширине и дужине, звездана времена, равнодневнице – чиста наука. Вештице и вампири, акрепи и караконџуле – припадају митологији и метафори, наравно – не астролошкој.
Ко није еванђелски образован, не познаје став Цркве и Светог Писмао овој теми, нема духовно оправданог разлога да сумња у веродостојност астролошког учења. Постоји само морално исправна или неисправна употреба знања, или, само добар и лош астролог.
Ко је – добар астролог?
Предиспозиција за доброг, лошег или осредњег астролога види се у његовом хороскопу: знање, образовање, искуство, осећање људске душе, интуиција, логично повезивање многообразних чињеница у јасну слику, добронамерност, поштен професионални став, развијен духовни живот, љубав за људе… све су то неки од елемената који указују на доброг, а ако је супротно, на лошег астролога. Најбољи астролог је истинити човек. Јер има могућност да спозна истину уколико трага за њом.
Јања Тодоровић, из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.
