Практиканти Бикрам-јоге на годишњем фестивалу „Ум изнад суманутости“, на њујоршком Тајмс скверу 20.06.2012. године (JOHN МООRЕ/GEТУ IMAGES)
Суочени са толиким бројем група које нам обећавају развој, заједницу и самопобољшање како можемо да се повежемо са самим собом и другима, без ризика да постанемо жртве или да будемо повређени?
Готово на самом почетку недавно изашлог Нетфликсовог документарца Скините се и побуните се (Strip Down, Rise Uр), гледаоци су добили прилику да завире у свет жена које се врте, млатарају и дају све од себе на часовима плеса око шипке. Инструисане лекцијама Шиле Kели, власнице “С Фактора“ (S Faktora), ове жене интензивним плесом руше и пробијају баријере које је патријархат поставио њиховом изражавању сексуалности и женствености. Након што сам више година провела у мом скученом стану призори отвореног изражавања интиме, сирове енергије и самоисказивања су ми изгледали веома примамљиво и навели ме на размишљање како за многе људе овакви часови личне трансформације могу да попуне животне празнине и пруже нову врсту простора за здрав живот.
И сама сам одмах почела да разматрам похађање “С Фактора” чим пандемија буде попустила[2], али тада сам прочитала рецензије филма у којима сам видела да су неки од коментатора писали о Kели као о “вођи култа” која експлоатише трауме и снажне изливе емоција својих следбеница ради сопствене промоције, или у горем случају, зато што је садиста којој таква експлоатација људи причињава задовољство. Без обзира на то да ли би сте часове које држи Kели окарактерисали као активност која је слична оној у култовима, многи од нас су у неком тренутку били очарани или макар заинтригирани неком врстом заједнице, скупа или организације која нам нуди начин на који можемо да побољшамо сопствене животе. То би можда могла да буде нека од бројних врста јоге, Крос Фит-а (Cross Fit) курса саморазвоја чак Фејсбук група са духовним садржајима, а затим би стекли утисак да су ови простори помало агресивни у свом инсистирању да се укључимо и посветимо њиховом програму.
Овде се присећам реци Рејчел Бернштајн, која је иначе психотерапеут који пружа помоћ жртвама култова, а такође води подкаст ИндоктриНација (lndoctriNation podcast): “Kада се људи осећају очајно или потресено онда су отворенији према порукама које делују охрабрујуће и често су склони да занемаре извор из ког такве поруке долазе.”
Бернштајнова дефинише култ као затворени систем у коме се од припадника захтева неупитна оданост прописаним веровањима и вођи у кога мора да постоји апсолутно поверење. Она сматра да су три основна мотива због којих се људи придружују култовима:
а) пролазак кроз тешке периоде у животу,
б) друштвена изолација и потреба за припадношћу и
с) жеља за преображајем у “бољу верзију самих себе.”
У блажим случајевима, неки од ова три фактора ће на некога утицати тако да се пријави на неки вид предвојничке обуке или преживљавања у природи. Међутим, за некога чији су бол и патња израженији,ово тројство ће отворити пут ка вођама и доктринама које вребају рањиве људе у циљу остваривања профита и других видова експлоатације. Без обзира на начин на који ћемо да дефинишемо феномен, морамо да закључимо да је почела да нестаје она линија која одваја квази-култове, који су само производ савремених маркетиншких техника да нас привуку и навуку на своју понуду од правих култова који наменски врше експлоатацију и злоупотребу.
Овде се присећам реци Рејчел Бернштајн, која је иначе психотерапеут који пружа помоћ жртвама култова, а такође води подкаст ИндоктриНација (lndoctriNation podcast): “Kада се људи осећају очајно или потресено, онда су отворенији према порукама које делују охрабрујуће и често су склони да занемаре извор из ког такве поруке долазе.”
Бернштајнова дефинише култ као затворени систем у коме се од припадника захтева неупитна оданост прописаним веровањима и вођи у кога мора да постоји апсолутно поверење. Она сматра да су три основна мотива због којих се људи придружују култовима:
а) пролазак кроз тешке периоде у животу,
б) друштвена изолација и потреба за припадношћу и
с) жеља за преображајем у “бољу верзију самих себе.”
У блажим случајевима, неки од ова три фактора ће на некога утицати тако да се пријави на неки вид предвојничке обуке или преживљавања у природи. Међутим, за некога чији су бол и патња израженији,ово тројство ће отворити пут ка вођама и доктринама које вребају рањиве људе у циљу остваривања профита и других видова експлоатације. Без обзира на начин на који ћемо да дефинишемо феномен, морамо да закључимо да је почела да нестаје она линија која одваја квази-култове, који су само производ савремених маркетиншких техника да нас привуку и навуку на своју понуду од правих култова који наменски врше експлоатацију и злоупотребу.
Сви смо чули за култ ” Ејпл (- Apple)” који се односи на људе који искључиво купују техничке производе ове компаније и остају без даха у оцекивању њихових нових производа. Једном када се маркетиншке технике помешају са ендорфинском зависношћу од физичког везбања, настају лудила попут КросФит (Cross Fit – у слободном преводу: високо функционални тренинг) или Циклус душе (Soul Cycle) за које се у медијима често наводи да су налик на култове.
Многе организације које су оријентисане ка духовности такође имају култне одлике. Јога и медитација, технике које данас добијају бројне похвале од медицинске заједнице, такође су вековима уназад окупљале групе и покрете око вођа који су злостављали своје следбенике. Рационалисти попут Kристофера Хиценса и Нила Махера исмевају сујеверја и групну свест организованих религија и пореде их са култовима. Упркос томе што је програм “Анонимни алкохоличари“, помогао милионима људи у свету, Бернштајнова је ипак третирала неке пацијенте који су прошли кроз диктатуру неких спонзора који су злоупотреблли овај програм и слабости оних који у њега улазе. Све у свему, у зависности од тога кога питате било шта, може да се прогласи за култ: од специјалних јединица попут Морнаричких фока, преко мреже Reddit или програма за мршављење Weight Watchers (чувари тежине), па до компаније за видео игре попут GameStop bros.
Но, упркос томе што нам не недостају приче које упозоравају на деловање култова, мноштво места и простора који нуде могућност припадања или прихватања кроз усвајање одредених образаца групне свести су у сталном порасту. Након изолације кроз коју смо прошли претходне године, када су неки од нас искусили тешке губитке, осетили близину смрти или напросто схватили колико је људски живот ломљив, поставља се питање како да на најбољи начин наставимо своје животе који су при томе излозени опасним групама које шире дезинформације и промовишу насиље ? Kако да се опет повежемо сами са собом или са другима на дубљи и смисленији начин, а да избегнемо да постанемо жртве или да будемо повређени?
Свакако, вреди да се посветите истраживању неке групе уколико вас након тешког животног периода привуче њена понуда која вам обећава могућност опоравка, али значајно је и да имате на уму да некој групи можете да се прикључите или учествујете у њеном раду само и искључиво на одговоран начин.
Спроведите сопствено истраживање
Према Бернштајновој, када смо притиснути прoблемима имамо већу склоност да прихватимо одређене врсте порука и чешће ћемо да превидимо било какве знаке могуће претње како бисмо брже посегнули за садржајем који нам нуди пут и излаз из невоље. Из тог разлога, важно је да пре доношења било каквих одлука које могу драстично да нам утичу на живот, истражимо вође[3] и њихове организације. Својевремено, Данијел Шо који је лиценцирани социјални радник и психотерапеут који пружа помоћ жртвама култова, саветовао је људе да у интернет претраживач ставе име организације којој припадају и да поред ње унесу реци “култ,” “злостављање” и “бивши чланови” и виде шта ће да им се појави у претрази. Међутим, ових дана то више није толико једноставно.
Шо упозорава да је број дезинформација које су у оптицају значајан део проблема и да припазе на изворе информација којима поклањају поверење. При томе, дезинформације могу да буду двосмерне, па и вишезначне. На пример, то може да буде пропаганда осмишљена у циљу заштите манипулативне групе које профитирају на рањивости, несрећи и/или незнању својих припадника, попут кампање коју је сајентолошка црква водила против Леје Ремини која их је јавно критиковала…
С друге стране, пропаганда може да носи оптужбе против учитеља заједнице који су били увучени у неки скандал који није увек меродаван да оцени њихову укупну стучност, вредност и намере али га дискредитује из разлога који проистичу из паралелно почињених преступа[4]. Рецимо: терапеути и духовни учитељи који су лажно представили или уопште нису пријавили делатност, који имају пореске прекршаје…
Тенку Руф наводи особине учитеља које сматра за преступе који могу да воде ка злоупотребл поверења:
- уколико је тренутни вођа оптужен да има или да је имао сексуалне односе са следбеницима или ученицима;
- уколико организација наплаћује неоправдано велике износе за курсеве напреднијег нивоа;
- уколико организација нема етички кодекс (ако тврди да га има, мора и да га покаже);
- уколико учитељ рачуне полаже једино самоме себи, а не организационој целини попут комисије или одбора.
Руфова сматра да је приликом процене информација које су доступне, потребно да свако укључи и сопствену интуицију.
Тестирање вође и групне свести
Мада Тенку Руф препоручује ослањање на интуицију приликом бирања пута личног развоја, она признаје да то често није лако за људе који су суочени са снажним и харизматским вођом и привлачном снагом саме групе. И сама Руфова је имала слично искуство када је узела учешће у будистичкој пракси где је осетила да нешто није билo како треба. Међутим, када је група следбеника почела да хвали учитеља као најбољег од свих и она је изгубилa додир са својим унутрашњим моралним компасом, остала у групи и због тога претрпела штету.
Шо, Бернштајн и Руфова су сагласни у мишљењу да би свако морао да има могућност да изрази своје сумње и успротиви се ономе чему га уче уколико осети да несто није како битребало да буде. Уколико учитељ или заједница олако И неаргументовано одбаце таква питања, уколико се од припадника захтева слепа послушност и уколико се због непослушности намеће осећај стида, онда су то у најмању руку лоши знаци. Од сваког учитеља се очекује да има корисне препоруке за поступке ученика, али уколико вам приступе са захтевима о томе шта би и како требало да радите и очекивањем слепе послушности, онда нема сумње да је реч о особи склоној контроли и манипулацији.
Руфова саветује трагаоце да путу усавршавања прилазе са здравим односом вере, сумње и одлучности. Према њеном мишљењу “ове три ствари би требало да буду темељ. Уколико учитељ не може да изађе на крај са вашим питањима, то је већ озбиљан знак упозорења; међутим, уколико једино имате питања, онда вам је то упозорење о вама самима.”
Никоме не наудити
Делује као да је очигледно, али мора да се каже: немојте да следите некога ко вас присиљава да чините преступе, уништавате туђу својину или будете насилни према самима себи или другима. Међутим, према резултатима серије психолошких истраживања која је шездесетих година прошлога века спровео Стенли Милграм, није ни мало лако задржати сопствене моралне назоре под утицајем и притиском моћног ауторитета[5]. Штавише, оне форме угрожавања које су мање очигледне, уједно су и теже за разумевање. На пример, у потрази за “прочишћењем” и трансцендентним искуствима може да се догоди да људи практикују дуготрајне постове, сатима седе у напорним положајима, зноје се у сауни до смртног исхода или изводе положаје у јоги за које људско тело није предвиђено.
Бернштајнова наводи како смо “условљени порукама да без патње нема ни резултата. Међутим, оно што се често занемарује су оцене учинка који самонаметање трансцендентног искуства може да има на здравље и живот и колико нам је такав напор заправо потребан и користан.”
У свом документарном филму Заведена (Seduced), Индија Оксенберг наводи пример групе жена које су прихватиле да буду физички жигосане као део сексуалне ритуалне праксе у култу NXIVM[6] а биле су толико опчињене вођом и увучене у групну свест да у томе нису виделе ништа штетно. Уколико имате осећај да је нека обредна пракса штетна ро вас, онда сте углавном и у праву. Запитајте се: да ли је циљ праксе у томе да остварите искуство интензивне трансформације због вашег бољитка или је циљ да осећате захвалност према учитељу или групи којој припадате?
Будите свесни разлога због кога се придружујете и процените када је време да изађете
Приликом уласка у искуство личног развоја или духовну заједницу биће вам корисно да на уму имате коначни циљ. Руфова наводи како “циљ не треба да вам буде да вечно пратите вођу, него да од њега или групе којој припадате добијете алате који ће Вам помоћи да будете самостални.”
Када сам билa у двадесетим годинама живота, а то је билo пре периода свести о менталном здрављу и популарности лекова попут Прозака, патила сам од депресије а да тога нисам билa ни свесна. Жудела сам да откријем саму себе и да пронађем начин да се побољшам. Због тога сам решила да се преселим у ашрам једног моћног гуруа где сам стекла свест о структури, искуства и остварила интеракције које су ми помогле да пребродим своју менталну кризу. Када сам у једном тренутку осетила досаду, једноставно сам напустила групу.
Испоставило се да сам имала среће. Недуго након мога одласка изасао је чланак у магазину Њујоркер[7], у коме су изнети бројни детаљи злоупотребе моћи и сексуалних апетита мојих учитеља и њихових претходника, који су повредили на стотине људи током периода од више деценија[8]. Оно што је мени билo од помоћи вероватно је била свест о разлозима због којих сам се прикључила групи и то ме је вероватно заштитило од билo каквих штетних последица.
Према Руфовој: “Задатак учитеља је да вас охрабри да сами употребите знања која вам даје као алате.” Међутим, без обзира на оно што вам учитељ говори, увек се потрудите да обратите пажњу на разлику између његовог учења и праксе, поготово ако је део те праксе спровођење контроле над свешћу и поступцима ученика или инспирисање нездраве врсте психолошке или емотивне зависности у односу на њега или саму групу.
Задржите контакт са пријатељима и породицом и повремено паузирајте
Било би мудро да одбијете учешће у било којој групи која од вас захтева да напустите пријатеље или породицу уколико не подржавају ваша нова уверења, његов је такав став јасан показатељ да је реч о систему који тежи да вас изолује од друштвених контаката, како би вас лакше контролисао.
Бернштајнова упозорава како позитивна осећања која преплаве новог припадника групе већ сама ро себи могу да покрену одређени вид дисоцијације и створе субјективни осећај еуфорије: „Уколико се осећате као да вас је омамила некаква дрога, имајте на уму да је у питању режирани сценарио чији је интензитет управо вешто пројектован како би Вас учврстио у уверењу да припадате посебној заједници изабраних. Уколико имате осећај да сте напросто принуђени да доживите следеће велико искуство унутар групе, Бернштајнова упозорава да такво осећање тумачите као дејство опијата који изазива зависност, те да вам је време да направите паузу: „Чим је ангажован део вашег мозга који је задужен за регулисање зависности, затварају се ваше више критичке функције и почиње губитак способности аутономног размишљања“.
Пронађите праву меру
Врло брзо сам схватила како плес око шипке из С Фактора (S Faktora) за мене није прихватљива врста медицине. Па ипак, чежња коју сам осетила док сам гледала тај плес подстакла ме је да обратим више пажње на потребу коју осећам да покретима мога тела изразим неку поруку и повезујем се са другим женама, схвативши да би ми нешто такво помогло да се опоравим након једне тешке године. Након свега кроз шта смо прошли требало би да смо у стању да испоштујемо своју потребу за повезивањем, исцељењем и растом. Важно је да тај циљ постигнемо на безбедан начин.
Написала: Блер Глејзер (Blair Glaser)
Објављено: 25.06.2021.године
Блер Глејзер је изврсни консултант у области лидерства и приповедача који пише за различите медије. Написала је и мемоаре о периоду живота који је провела у ашраму када је била у двадесетим годинама живота. Њена адреса на мрежи Х је @Blairglaser
Превод: Андреј Протић
Приредио: Зоран Луковић
[1] Практиканти Бикрам-јоге на годишњем фестивалу „Ум изнад суманутости“, на њујоршком Тајмс скверу 20.06.2012. године (JOHN МООRЕ/GEТУ IMAGES).
[2] Прим. прир.: Период Ковида 2019, 2020,2021…
[3] Прим,прир.: Пре свега њихову стручну и духовничку референтност.
[4] Прим,прир.: На пример, будистичка монахиња Зен правца Тенку Руф, која води будистички храм у граду Бикон, држава Њу Јорк, наводи пример Зен центра из Лос Анделеса, који је отпустио учитеља склоног злостављању следбеника и обновио се под новим руководством у складу са етичким нормама и исправним финансијским пословањем. Наиме, мајстор Хата-Јоге Џон Френд,био је оптужен за сексуалне скандале и лоше пословање у свом предузећу Анусара Јога (Anusara Joga ),а скандал је чак добло и назив Анусарагејт. Но организација је избацила корумпираног вођу из својих редова и наставила рад под новим именом Екарт јога, по Естер Екхарт (Ester Ekhart) која је преузела школу.
[5] Stanley Milgram: Obedience to Authority: Аn Experimental View – Послушност ауторитету – Експериментални поглед; Лондон 1974, Tavistock Publications.
[6] NXIVM Corporation, НЕКСИУМ – корпорација је била култ, који је у Њујорку основао Кит Ален Ранијер ( Keith Allen Raniere, 1960), који је нудио семинаре за „самопобољшање“ и заснивао на пословној пракси мулти-левел маркетинга (МЛМ). Ранијер је ухапшен 2018. г. и правоснажно осуђен због трговине људима, сексуалне и радне ескплоатације и превара у пословању на затворску казну од 120 година и 175 милиона долара за обештећење својих жртава.
[7] Lis Harris: О ГУРУ, ГУРУ, ГУРУ; The New Yorker, Новембер 14, 1994 р. 92.
Текст је о женском гуруу Gurumayi Chidvilasananda која је водила Siddha Yoga Dham of America Foundation (SYDA) и о њеном брату Nityanandi који је из загонетних разлога одступио са чела организације непосредно пре изласка текста.
[8] Култ је претходно водио Swami Муктананда, а након његове смрти 1982. године преузели су га Nityananda и његова сестра Gurumayi Chidvilasananda, који су наставили праксе свога претходника.
