Сајентологија представља један од најсистематичније организованих религијско-психолошких заједница савременог доба. За разлику од многих покрета који своју кохезију граде на харизматичном вођи или снажним емоционалним искуствима, сајентологија је изграђена као прецизно уређен систем правила, процедура и терминологије. У њој готово да не постоји област која није дефинисана сопственим речником. Није случајно што се новим члановима препоручује да најпре савладају речник оснивача Лафајет Рон Хабарда. Унутар организације влада уверење да се сваки неспоразум јавља због „неразумљиве речи“ (misunderstood word), па се читање током наставе или проповеди непрестано прекида ради провере дефиниција.

  Можда би се чак могло и претпоставити да сајентологија своју привлачност гради управо на утиску о прецизности свог наратива. Хабард је створио изузетно разрађен терминолошки систем у коме готово сваки појам има строго одређено значење. Припадник сајентологије не учи само идеје, већ усваја и посебан језик. Управо је тај језик средство идентификације, дисциплиновања и контроле, јер се његовим прихватањем постепено прихвата и начин размишљања који она подразумева. Тако терминологија престаје да буде средство комуникације и постаје средство обликовања начина мишљења.

Проистиче да је разумевање кључних појмова неопходно и за свакога ко жели да проучава сајентологију споља, без намере прихватања њене доктрине или уласка у њенер редове.

Стога ћемо у даљем тексту навести појмове који представљају окосницу сајентолошког система. Поред основних антрополошких категорија, обухватићемо и појмове који указују на координате у тумачењу спољног света, као и методе и поступке  управљања чланством. Они дакле нису само термини, већ носећи стубови једног целовитог система мишљења, организације и духовне праксе, који управо кроз јасноћу, стандардизацију и строго дефинисан речник обезбеђује унутрашњу кохезију и ефективност.

Неки од њих су специфични и користе се у оригиналу – не у форми превода.

Сврстали смо их тематски према функционалној позицији сајентолошке доктрине и организационе структуре.

I Антрополошки појмови – они који карактеришу човека

1. Тетан (Thetan)

То је основни антрополошки појам сајентологије. Човек није тело нити ум, већ бесмртно духовно биће, тетан — које је живело безброј претходних живота. Тело је само привремени носилац духовног бића. Циљ духовног развоја није спасење душе већ ослобађање тетана од ограничења.

2. MEST – специфични сајентолошки појам, настао из скраћенице: Matter – Материја, Energy – енергија, Space –  простор и Time – време. Материјални свет се посматра као нижи ниво постојања којим духовно биће треба да овлада.

3. Реактивни ум (Reactive Mind)

Према Хабарду, човек поседује рационални и реактивни ум. Реактивни ум је подручје несвесног у коме се чувају сви трауматски записи, болна искустава која несвесно управљају понашањем. Практично сваки животни проблем објашњава се његовим деловањем. Он представља главног непријатеља духовног напретка.

4. Аналитички ум (Analytical Mind)

То је рационални део личности. Он функционише савршено тек када је реактивни ум потпуно уклоњен.

5. Енграм (Engram)

Енграм представља болни психички запис који остаје у реактивном уму. Он је узрок: болести, страхова, неуспеха, психичких проблема, лоших односа. Уклањање енграма представља централни циљ сајентолошке терапије и предусловдуховног напретка.

II Појмови који се тичу духовног напретка

1. Одитинг (Auditing)

Основна духовна техника сајентологије. То је посебно вођен и строго прописан разговор између аудитора и особе која пролази процес. Циљ је откривање и уклањање енграма. У православној перспективи овај поступак би се могао упоредити са својеврсном психотехником која имитира исповедни процес, али без покајања, благодати и односа са Богом.

• Е-метар (E-Meter)

Електронски уређај који се користи током аудитинга. Он није медицински инструмент већ средство које, према сајентолошком учењу, показује присуство духовних блокада. Поступак са Е-метром је веома важан у духовном раду.

3. Клир (Clear)

Један од најважнијих статуса. Особа која је достигла клир стање сматра се ослобођеном реактивног ума. То је први велики циљ сваког сајентолога.

4. Оперативни тетан – ОТ (Operating Thetan)

После клир статуса следи више ОТ нивоа. На тим степенима се верује да духовно биће постепено стиче све већу контролу над животом, ослобађајући се материјалног света. Управо су OT нивои најтајновитији део сајентологије.

5. Bridge to Total Freedom или само Bridge – специфични сајентолошки појам (могао би се превести као Мост ка потпуној слободи).

Бриџ или Мост ка потпуној слободи представља читав систем духовног напредовања. На њему се налазе курсеви, одитинзи, испити, духовни нивои, OT степени… Целокупан живот члана организује се око напредовања на овом „мосту“.

 III Појмови који се тичу вредновања у процесу духовног напретка

1. Tone Scale – (тоун скејл) – специфични сајентолошки појам ( могао би се превести као скала емоционалних стања).

Према овој скали процењује се духовно стање сваког појединца. Према Хабардовој скали емоционалних стања свако људско понашање смешта се на једну нумерички дефинисану лествицу. На основу положаја на скали процењује се колико је особа духовно здрава.

2. Динамика – (Dynamics) 

Код човека, по сајентолозима постоји осам динамика живота, које се манифестују кроз концентричне кругове интересовања везане за: појединца, породицу, групу, човечанство, живи свет, универзум, духовност, бесконачност.  Оне представљају један од темеља сајентолошке етике.

3. ARC Triangle – специфични сајентолошки појам, настао из скраћенице; Affinity (склоност), Reality (реалност) и Communication (комуникативност у слободном преводу). Према Хабарду, ова три елемента одређују све људске односе. Повећање једног повећава и друга два.

4. KRC Triangle је такође специфични сајентолошки појам, настао из скраћенице; Knowledge (знање), Responsibility (одговорност) и Control (контрола) Сматра се да веће знање омогућава већу одговорност и већу контролу.

IV Појмови који означавају организационе стандарде

1. Етика (Ethics)

Један од најчешће употребљаваних термина. У сајентологији етика не означава морал у класичном смислу. Она представља механизам којим се обезбеђује дисциплина и лојалност организацији.

2. Основна стања – Conditions (услови)

Систем основних стања или статуса подразумева више „услова“:

Non-Existence – Непостојање, Danger – Опасност,Emergency – Ванредно или хитно стање, Normal – Нормално стање,  Affluence – Изобиље,Power – Моћ.

За сваки статус прописана је одређена процедура напредовања. То представља својеврсни алгоритам организационог живота.

3. Стандардна технологија (или у слободном преводу методологија) Standard Tech – То је један од најважнијих стандарда. Означава захтев да се све Хабардове методе примењују без икаквих измена. Свако одступање сматра се кварењем технологије.

4. Keeping Scientology Working или најчешће само KSW – могао би се превести као Одржавање сајентологије делотворном; или у слободном преводу, према начину на који се примењује: Доследна примена доктрине.

Ово јеједан од најважнијих организационих стандарда. Овај принцип захтева да се Хабардово учење никада не мења. Свако одступање сматра се опасношћу по читав систем. На овај начин доктрина добија карактер непроменљивог ауторитета.

V Појмови којима се дефинише однос према спољним свету

1. Suppressive Person или најчешће само SP – специфични сајентолошки појам,  могао би се превести као Ометајућа или деструктивна особа –

Један од најпознатијих појмова на које сајентолози обраћају посебну пажњу. То је особа која наводно омета духовни напредак других. Под овом ознаком могу се наћи: друштвени аналитичари, критичари, новинари, чланови породице припадника, бивши чланови и слично. Овај појам има снажну дисциплинску функцију, јер неповерење према супресивним особама учвршћује унутрашњу кохезију групе.

2. Potential Trouble Source или најчешће само PTS,  – специфични сајентолошки појам,  могао би се превести као у преводу Потенцијални извор проблема – назив који означава особу која је у контакту са SP лицем.

Сматра се да управо тај контакт изазива њене животне проблеме. Због тога се од чланова често тражи прекид породичних односа.

VI Појмови који означавају посебне активности и моделе  од значаја

Овде се у свим случајевима користе специфични сајентолошки појмови.

1. Sea Organization или најчешће само Sea Org. – синтагма која би се могла превести као Поморска организација.

Си Орг је највиша организациона структура, рекло би се елита сајентологије. Њени припадници потписују симболички уговор на милијарду година, наглашавајући веровање у бројне будуће животе. Представља пример потпуне институционалне посвећености.

2. Org – локална сајентолошка организација.

3. Мисија – Mission – мисионарски центар, често почетни ниво организације.

4. Одитор (Auditor) – обучени спроводилац аудитинга.

5.Case Supervisor – CS – Супервизор случаја. То је надзорник који одређује ток одитинга.

6.Training Routines – TRS – Програми тренинга које подразумевају стандаризоване вежбе комуникације и концентрације.

7. Word Clearing – разјашњавање речи. То је поступак отклањања „неразумљивих речи“, који има централно место у образовању чланова.

8. Security Check (Sec Check) – серија питања, често уз употребу Е-метра, ради откривања скривених поступака или ставова.

9. Knowledge Reports (KR) – писани извештаји које чланови сачињавају о уоченим одступањима од правила или организационих стандарда.

10. Disconnection – политика прекида односа са особама које се сматрају штетним за духовни напредак појединца или организације.

Уместо закључка: комуниколошки и православно-хришћански осврт

Сајентологија, као што видимо, није само скуп идеја већ и систем језичке организације стварности. Усвајањем њене терминологије члан постепено усваја и њен модел тумачења човека, света и духовности. Сваки појам има двоструку функцију: он истовремено описује стварност и прописује како је треба разумети. Тако се ствара затворен интерпретативни оквир у коме се искуства, односи и проблеми објашњавају искључиво унутар категорија које је поставио оснивач покрета.

Из социолошке перспективе, реч је о изградњи затвореног семантичког универзума, у коме специфичан речник учвршћује групни идентитет, олакшава препознавање „својих“ и „других“ и доприноси унутрашњој дисциплини.

Из психолошке перспективе, стално коришћење истих појмова постепено преобликује начин на који појединац тумачи сопствена искуства.

Из комуниколошке перспективе, сајентологија показује да савремени култови више не делују првенствено посредством драматичних религијских обраћења, већ кроз постепену промену комуникационих образаца. Њихова снага не почива само на ономе што говоре, већ и на начину на који обликују језик, значења и тумачење стварности. Ко овлада речником, постепено овладава и оквиром у коме се стварност тумачи. Управо зато терминологија у сајентологији није само средство описивања духовног живота, већ средство његовог усмеравања. Нови појмови не означавају само нове идеје, него и нови начин мишљења, вредновања и комуникације. Дијалог се овде постепено замењује интерном комуникацијом, а критичко преиспитивање уступа место прихватању унапред дефинисаних категорија. У том смислу, сајентологија се може посматрати као пример комуникационог система који тежи да регулише не само оно што ће његови припадници говорити, већ и начин на који ће мислити, тумачити и вредновати сопствено искуство.

Из православно-хришћанске перспективе, оваква комуникациона логика поставља суштинско антрополошко питање. Хришћанство полази од уверења да човек није биће које се спасава усвајањем посебног речника или савладавањем духовне технике, већ личност створена за заједницу љубави са Богом и ближњим. Истина се у хришћанству не стиче постепеним приступом све тајнијим информацијама, нити проласком кроз хијерархијски систем знања, већ сусретом са Христом, који за Себе каже: „Ја сам Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14, 6). Стога спасење није резултат духовне технологије, већ плод благодатног живота у Цркви. Одатле произлази и суштинска разлика у разумевању комуникације. Док сајентологија тежи да комуникацију претвори у инструмент духовне ефикасности и организационе контроле, православно Предање комуникацију схвата као дијалог личности. Реч није средство управљања човеком, већ дар заједнице; знање није инструмент моћи, већ пут ка смирењу; духовни напредак није производ технике, већ плод слободне сарадње човека и Божије благодати. Управо зато је у православној традицији свака духовност која почива на самодовољној методи, тајном знању или обећању контроле над сопственом природом предмет озбиљног духовног расуђивања. У времену у коме се духовне понуде све чешће представљају језиком психологије, комуникације и личног развоја, неопходно је развијати способност разликовања (διάκρισις). Није свака техника духовност, као што ни сваки психолошки речник није неутралан. Зато је потребно пажљиво разликовати научно засновану психологију, која служи разумевању и лечењу човека у оквиру своје струке, од система који психолошке појмове користе као средство изградње затвореног светоназора и постепеног преобликовања идентитета. Сајентологија управо у том светлу представља важан предмет проучавања. Не само као нови религијски покрет, већ као пример савремене комуникационе стратегије у којој се језик психологије, организациона дисциплина и духовна обећања преплићу у јединствен систем утицаја. Управо зато њено проучавање није само питање религиологије или социологије, већ и комуникологије, антропологије и православне апологетике. Јер тамо где се преобликује језик, постепено се преобликује и мисао; а тамо где се преобликује мисао, неизбежно се поставља питање: ко обликује човека, са којим циљем и у име које истине? Та питања остају трајно мерило сваког духовног предлога. Из православно-хришћанске перспективе, истински духовни пут не води ка затварању личности у систем самодовољне технике и контроле, већ ка ослобођењу за љубав, истину и заједницу. Управо зато је неопходно да сваки систем који обећава преображај човека буде процењиван не само по ефикасности својих метода, већ и по истини своје антропологије, по слободи коју дарује личности и по плодовима које доноси у животу човека и заједнице. Такав критеријум остаје једно од најпоузданијих мерила савремене православне апологетике и темељ одговорног комуниколошког расуђивања.  

Зоран Луковић