Јануара 1992. године мој отац се егзалтирано обратио породици. Управо беше завршио курс “Силва-метода” у друштву свог дугогодишњег пријатеља. Пред очевом причом начуљио сам уши утолико пре што нисам био навикнут на такво исијавање задовољства са његове стране, и притом je, што је значајно, наметнуо да ћу убрзо бити део тога заједно са мајком и братом. Док је тако износио утиске, мотало ми се по глави да одбијем понуду. Искрено, није ми се допадао воштани израз среће на његовом лицу. Врло ретко сам у животу осећао да смо један уз другог, те ми се све заједно чинило гротескним.
Потпуно разумно, с друге стране, деловала ми је чињеница да људски мозак функционише на укупно четири различите фреквенције, од којих је једна од темељног значаја за “Силва-метод”. То су алфа-таласи, приступачни људском бићу у вишеминутном периодичном трајању у току спавања, и тада човек сања. Иначе, у будном стању, алфа-таласи се у једном минуту десе неколико пута, али је то величине милисекунде, скоро неприметно за ум. Творац “Силва-метода”, господин Хозе Силва, долази на помисао да освести ове тренутке алфа-таласа, верујући да су они одговорни за генијалне идеје и открића. И не само то, током шездесетих година он свој истраживачки рад све више конкретизује и подучава људе да свесно изазову алфа-таласе и користе њихове благодети. Наравно, ова мождана фреквенција везана је за опуштена стања људског организма; карактеристична је за животну доб деце од 7 до 14 година када им, што је познато, пламти машта. Силва тврди да само 10% људи задржи способност свесног коришћења алфа-таласа, и да су то они ретки успешни и генијални људи међу нама. “Силва-метод” је створен као комерцијалан пројекат, да људима широм света врати ову способност.
Најзад, полакомих се, у чему ми помогоше интересовања за психологију, психијатрију, и мојих деветнаест година. Већ наредног месеца исте године обрели смо се сви заједно на, у нас тада мало познатом курсу “Силва-метода”.
На корицама приручника основног курса “Силва-метода”, поред овог имена наишао сам и на називе као што су: “Силва контрола ума” и “Развој ума и контрола стреса”. За сваког понешто. И још произведено у САД од стране “Института за психоусмеравање”.
Тада је предавања водио врло пријатан и харизматичан човек. Завршивши курс у Лондону и заинтересовавши се врло, убрзо постаје инструктор и први човек кампање и експанзије овог метода у источном делу Европе. У другој половини 1990. године “Силва-метод” најпре стиже у Југославију.
На почетку, стекли смо представу о концепту менталног прочишћавања, односно о позитивном размишљању. Ако кажем “Боли ме глава од ове емисије” или “Мука ми је од њега”, ризикујем да заиста осетим такве сензације и што је још горе навикнем се на њих. Стога, свака таква мисао захтева измену са одговарајућом позитивном реченицом. Ставом “поништи, поништи”, негативно размишљање бива неутралисано а потом се одабере и стави на снагу позитиван став. Та идеја није била тако лоша осим што ми се чинила претенциозном. Уосталом, шта је супротно од “Мука ми је од ње” ? – “Дивно ми је кад сам с њом”!
Полазници курса имали су прилику да се упознају са тзв. “шемом еволуције мозга” и местом основног, алфа нивоа ума у њој. Основни ниво ума, на који су нас доводили “менталном вежбом”, лежи тачно на граници између алфа и тета фреквенције испод које је делта ниво, потпуно несвесни ниво ума.
Опис вежби које је требало да урадимо тицао се менталних техника које би требало да послуже у заиста популарну сврху: како да заспите и како да да се пробудите када ви то хоћете, начин да останете будни дуже него што је то уобичајено – што је згодно за студенте пред испитним роком, као и могућност контроле навика као што су пушење, грицкање ноктију, контрола тежине (гојазност, мршавост) и слично.
Сваки час на курсу углавном се састоји од менталне вежбе, предавања која се тичу техника и других података везаних за теорију функционисања мозга, ума, ЕСП (екстрасензорне перцепције, тј. ванчулног опажања), и од питања полазника курса и одговора. У сали где се све одвија има више десетина полазника курса.
Читав курс траје четири дана. Суботом и недељом. Петодневни размак и опет субота и недеља. Од девет часова ујутру до девет часова увече, са паузом од два сата за ручак (клизно између 13 и 16 часова).
Четвртог, последњег дана курса, после паузе за ручак, на ред убрзо долази и најкреативнија вежба “Силва-метода”. Свако од полазника курса ће после изласка из основног нивоа имати друштво два лична саветника који бораве у својеврсној менталној “лабораторији”. “Лабораторија” је креирана на основном нивоу ума. Њена сврха је у томе да се у њој може постићи буквално све што се пожели. Ако вам се једу колачи, завирите у пространу богату кухињу, ако вас боли глава, у “лабораторији” створите најефикаснији аспирин и ментално га попијте, желите ли одмор у бањи или на мору, створите све то у “лабораторији”.
Завршница основног курса “Силва-метода” резервисана је за примену ЕСП-а, “ефикасне сензорне пројекције” (по Силви, који је изменио оригиналан назив ЕСП, иначе: екстрасензорна перцепција). Свако од полазника окушава своје на курсу буђене “јасновиде” способности на тзв. “здравственим случајевима”. “Јасновидост” је термин г. Силве за способност људског ума да у субјективној димензији, пројектовањем унутрашњих чула на било коју тачку живе или неживе природе било где у космосу или микрокосмосу, упозна и утврди, дође до информације која му је потребна.
Будући дипломци “Силва-метода”, популарни “силванци”, попуњавају, дакле, специфичан образац, у сврху рада на здравственим случајевима. Критеријум је следећи: особа чије ће се здравље ставити под пажњу нечије “јасновидости” не сме да буде тренутно на курсу, треба да болује од неке болести која, опет, не мора да буде драстична.
Може се узети и особа тешког задаха или особа у инвалидским колицима.
Женско или мушко, дете, старија особа – свеједно је, али уз услов да се на обрасцу назначе име и презиме, пол, узраст, тежина, висина, физичке специфичности као нпр. боја косе, очију и слично. Знаком “X” се на истом папиру на цртежу контуре људског бића са све рукама и ногама означе извори тегоба од којих дато лице пати.
“Силванци” размене међу собом ове обрасце, одвоје се у парове, и први оног другог уведе у основни ниво ума читајући наглас усмеривачки текст дат у приручнику. “Силванац” у малочас креирану личну “лабораторију” доводи непознатог оболелог. Право у руке саветника и заједничких идеја како доћи до информација о субјекту. Створена у “лабораторији” (замишљена) силуета оболеле особе може бити скенирана светлосним зраком, који пролази преко “тела” субјекта и открива изглед органа, ткива, скелета. То тело се може штипати, натерати да скаче, трчи или плива, може се провоцирати на било који начин, и уочавањем изазваних последица “силванац” извлачи закључке о тегобама субјекта. Силуета се изненада може закашљати, ухватити за срце, или давити у води не могавши да мрда ногама, и на тај начин наговестити “јасновидом” о чему је реч.
“Силванац” који усмерава колегу, храбри његове поготке ако их овај има. И за крај му оставља да обавезно док је још у основном нивоу ума исправи у својој “лабораторији” стварне недостатке, мане или болести третираног субјекта. Два “силванца” затим мењају улоге и сада се онај који је читао усмеривачки текст спрема да уђе у основни ниво.
Занимљиво је да је на курсу инструктор “Силва-метода” упозорио да пре свега треба да се консултујемо са лекаром који нас лечи уколико имамо неки здравствени проблем. Само таква сарадња гарантује успешно излечење. Међутим, “силванци”, ето, последњег дана курса, раде на здравственим случајевима без учешћа здравственог радника.
Церемонија доделе диплома новим снагама “Силва-метода” прати се аплаузом и насмејаним лицима. Коначне напомене поручују да се редовно вежба, сваки дан, минимално 3 пута по 5 минута. “Силванци” се позивају да долазе у канцеларије “Силва-метода” по још случајева, јер негде око 500 одрађених случајева наводно гарантује прецизну “јасновидост”. Могу се такође обратити питањима, кад год имају неких проблема или недоумица. “Силванци” ће благовремено примити поштом нове информације о наредним курсевима и плановима “Силва-метода”, као и позив на редовне забаве и окупљања “силванаца”, где дипломци такође могу размењивати искуства, у веселој атмосфери. Иначе, сваки дипломац поседује сертификат картицу на основу које може бесплатно да обнови курс било где у свету и било кад.
Мирис расцветаних жеља пење се лагано увис на око 20 степени од хоризонталне равни вида. Ви сада, у које год боје желите, креирајте, одените свој ум, пустите га у свет, и заузмите удобан положај за седење. Затворите очи и опустите се. Кад све урадите како треба, протегните се гледајући кроза јужни зид “лабораторије” и широко се насмејте, јер Вам је све боље и боље.
А ум ће се једног дана вратити.
Горан Зарић
КАКО ИЗГЛЕДА ПРАКСА „СИЛВА – МЕТОДА“
Медитација почиње трима наизменичним удисајима и издисајима, при чему први издисај прати визуализација броја 3, други броја 2, а трећи броја 1. Затим се започиње улазак у ниво који је синхрон са одбројавањем од десет до један. Улазак у алфа ниво треба потврдити неколиким афирмативним реченицама. Да би се медитант што боље опустио саветује се да тада “оде на идеално место за релаксацију” које карактерише максимална угодност. Са тог места медитација може да крене у различитим смеровима.
Од многобројних техника које се на “Силва-методу” уче, издвојили бисмо, у првом реду, технику “огледало ума”, технику “субјективне комуникације” и технику “три прста”.
Техника “огледало ума” је међу “силванцима” једна од најпопуларнијих, јер омогућава практиканту да у дубљем нивоу ума на најбољи начин искористи аутосугестију, визуализацију и имагинацију које чине базу “Силва-метода”.
Медитант свој проблем визуализује у што вернијој форми и пројектује га на “ментални екран”, замишљен као биоскопско платно. На “менталном екрану” проблем се уоквири у плави рам и у ту представу се унесу сва осећања која га у реалном животу прате. Медитант затим замишљеним сунђером брише замишљену плаву боју са рама, боји га у бело и помера нешто у лево. Међутим, сада се на екрану одиграва сасвим друга представа. Практикант је решио свој проблем, осећа се одлично и прима од других људи честитке и похвале. Техника “огледало ума” се може радити и у”лабораторији” која је везана за још нижу фреквенцу до које се долази новим одбројавањем од 10 до 1.
У “лабораторији” се налазе и имагинарни саветници, човек и жена, који поседују “знање”. “Саветници” нису изум Хозеа Силве, иако се као такви репрезентују, већ су били познати још оријенталној магији, али су били забрањени на нижим степенима иницијације због потенцијалне опасности за неприпремљене практиканте. Ф. Бардон, писац књиге “Пракса магијске евокације”, спомиње технику “магијског огледала” која терминолошки, а и практично има везе са техником “огледало ума”.
Такође, учитељи “Силва-метода” саветују религиозним практикантима да улазак у “лабораторију” почињу молитвом, са изговором да тиме закључавају себе у добром, сакривајући при томе антитеистичку последицу: претварање молитве у аутосугестију.
Техника “субјективне комуникације” изводи се тако што практикант, уласком у ниво, пре спавања даје себи команду да ће се у идеално време пробудити и особи, са којом жели телепатски да комуницира, пошаље поруку одређене садржине. На “Силва-методу” се учи да особа којој је порука послата има способност да селективно прима информације, одбацујући оно што је за њу негативно. Такође се понавља да слање било какве негативне емоције није могуће, јер ова подиже фреквенцу на бета ниво. На овом месту неопходно је истаћи сличност технике “субјективне комуникације” са техником “астралног тунела” која се користи у кабали.
Техника “три прста” заснована је на условном рефлексу који се успоставља када се у алфа нивоу споје три прста. Касније, када медитант у будном, бета стању, састави три прста, аутоматски се индукује алфа ниво са својим услугама.
Када говоре о Богу, учитељи “Силва-метода” не говоре о Живом Богу, већ о производу људског ума, јер се по њима Бог налази само у људском уму. “Силва-метод” контрола ума учи: стави ум под контролу. Силогизам је: стави Бога под контролу. Оно што уз диплому сваки “силванац” по завршеном курсу добије јесте и снажан утисак о самодовољности и себи као мери свих ствари.
Реља Ћетковић
Пренесено из Београдског дијалога бр. IV/99
