У светској политичкој историји, не мали број верских покрета и секти се индиректно или директно укључивао у политичке воде. Најчешће су то били својеврсни покушаји клерикализације политичког живота[1] Уставним начелима, поретку, традицији, као и званичној идеологији, директно су конфронтирали догматска религијска начела, односно своје доктринарне циљеве и намере…
Политичке импликације сектног деловања забележене су и код нас, упоредо са њиховом појавом у Србији. У средњем веку, присуство богумилске јереси, за владара Србије, Стефана Немању, било је како верско тако и политичко искушење; питање опстанка вере, али и нације и државе. Велики жупан их је зато брже боље потиснуо на Запад пре него што је ”у помоћ” стигла византијска војска. Политичко деловање секти бележимо и касније, посебно у процесу стварања модерне српске државе[2].
Експанзија верских секти-култова[3], последњих деценија потврђује генерални тренд повратка религиозности, али и премештања „светог“ у нове сфере и јављање нових места на којима се то „свето“ испољава. Препознајемо многе групе, декларисане као верске, а које функционишу изван сфере уско схваћеног религијског поља.
Демократска начела данашњег света, са подразумевајућим верским правима и слободама, бивају злоупотребљена од стране лидера секти на тај начин да ови, управо користећи достигнућа данашње науке (филозофије, социологије, политикологије, права, економије, а последњих година посебно психијатрије, психологије, неурофизиологије, информационе технологије…) сачињавају политичке и шире друштвене, паралелно и упоредо са програмима за масовно манипулисање људима.
Свестраност и свеприсутност сектног деловања, чини сложенијим задатак да се покуша конкретизовати и што је могуће приближније дефинисати домет и интензитет њиховог ангажовања у сфери политике.
Многе организације сектног карактера почеле су (по принципу мултинационалних корпорација), да плету своју интернационалну мрежу и стварају сопствену „глобалну државу.“ Познате по камелеонској прилагодљивости, најуспешније међу њима бирале су популарне теме попут борбе за мир у свету, хуманитарних акција, међурелигијске толеранције, просвећивање становништва са неразвијених подручја и често су за ове активности добијале активну подршку најзначајнијих међународних организација.[4] Показало се да су се заједничке карактеристике ових организација опет манипулације, али сад више не само над појединцима, него и над државним структурама, институцијама, законодавним телима уз тоталитарну одбрамбену праксу, која сваку критику доживљава као напад.
Савремена средства масовног комуницирања постала су важан инструмент деловања. Група може бити организована у имагинарном – веб простору, а не само у реалном.
Као што имамо глобални духовни покрет Њу ејџ (Ново доба), тако имамо данас и Интернет, ултимативни глобални интерактивни медијум који пружа практично неограничене могућности за ширење идеја, тим пре што је данас „појачан“ употребом вештачке интелигенције. „Мрежа“ омогућава „лак приступ, отежану контролу или евентуално цензуру, потенцијално велику публику, брз проток информација, јефтин развој и одржавање „веб“ страница, могућност да постигну веће ефекте комбиновањем текста, графике, аудио и видео материјала, као и прилику да обликују слику коју преносе традиционални медији. На овај начин васпитно-образовна, културна, политичка, медијска и свака друга задатост, самим тим и лимитираност диктирају униформност мишљења и систем вредности неодређеном броју следбеника.
Сектне (култне) организације са политичким аспирацијама по правилу мисионаре на глобалном или бар регионалном нивоу, једнако онако како је „универзална и глобална“ доктрина коју шире[5]. Државе порекла ових, политички ангажованих секти, њихових лидера као и учења, јесу верскорелигијске традиције са свих континената.
Свет дефинитивно (најзад ?!) постаје свестан како верског, друштвеног, културног тако и политичког деловања секти. Корак по корак, стварала су се методолошка оруђа у циљу њихове карактеризације и категоризације.
Циљ овог излагања биће сажет приказ и анализа корелације сектних механизама деловања у циљу остварења глобалних друштвених и политичких циљева. Негде секте/култови имају своју аутентичну верску и политичку мисију, негде су детерминисани и функционализовани вишим политичким ауторитетима, односно центрима моћи, а најчешће се ове две позиције уз пратећа учења преплићу. Не би се смела ни пренебрегнути чињеница о све израженијем присуству верског радикализма у политичкој сфери данас, где су секте и култови све очигледнији репрезенти.
Овом приликом смо као modus operandi одабрали пилот анализу феномена сектног (култног) лобирања, као сажет и прегледан начин за идентификацију кључних ситуација и координата у оквиру којих се манифестује позиција и политичко ангажовање секти.
Сектни лоби
Лоби, енгл. lobby- реч која значи предворје, ходник, кулоар…[6]. У слободном преводу лоби означава групу људи (или појединце) која разним средствима настоји да утичу на одлуке власти, а лобирање подразумева јавно или тајно придобијање политичара или утицајних људи за своје интересе. То је легитимно право сваке групе да из позиције свог интереса утиче на доношење јавних одлука, а на институцијама је да својим механизмима успоставе најбољу одлуку за интерес заједнице као целине. Са развојем демократских институција, повећава се број доносиоца јавних одлука а истовремено се шири и поље њиховог утицаја. Све је више грађана, невладиних организација, еснафских удружења, синдиката… заинтересовано да учествује у доношењу одлука. Интересне групе ангажују и регрутују многе интелектуалце, угледне, јавне личности, да би некој својој политици, доктрини или организацији дали на тежини и озбиљности у очима јавности, а успут и поспешили оданост чланства, и на оне на које се тек рачуна, обичне грађане. Лобирање служи и томе да нас убеди да су секте духовни благовесници 21.века, доносиоци проспетритета, да су пожељне и добродошле, никако да су негативне и лоше. Разматрање лобирања, намеће се као још један, свакако неопходан аспект за анализу секти; Простор и тематска ширина произвели су нове императиве у оквиру култних доктрина. Свака област јавног и друштвеног живота постаје мета култних идеја и доктрина. Секте промовишу и бране нове алтернативе: духовно-верске, политичке, образовне, медицинске, психолошке позиције, знања и вредности.[7] Вође култова у намери да максимално прошире учење, да овладају друштвом, да регрутују што више чланова, схватили су да то не могу да постигну искључиво мисионарећи и непосредно регрутујући чланство. Схватили су да на дуги рок, ефеката нема без комуникације, разумевања и промоције од „центара моћи“, персонификованих у људима високог угледа политичког, научног, културног, шоу бизниса… Сви култови који су достигли одређену величину, почели су врло активно градити свој лоби.
Већ самим лобирањем, секте (култови), постају учесници политичког живота, превасходно тражећи заједничке интересе са политичарима и политички утицајним организацијама, поготово међународним.
Пратећи смерове узајамности констатујмо да постоје четири ситуације, четири могућа приступа у анализи лобирања секти односно култова. У прва три иницијалну улогу има лидер и учење култа, а у четвртом политички ауторитет.
Први приступ представља традиционално лобирање, где је циљ одбрана права и интереса култних група или група са култном тенденцијом. Овде култови сами штите своје приоритете или се ангажују у правцу остварења друштвених бенефита. Дакле конкретна група или појединац брани своје интересе испостављајући и усмеравајући своја права ка местима одлучивања, а у циљу пласирања својих утицаја
Други подразумева ангажовање репрезената секти ка местима одлучивања; њихово. инфилтрирање у кључне политичке, друштвено – хуманистичке, економско – индустријске, образовне и друге области, укључујући и поља заштите и очувања верских права и слобода.
Трећи претпоставља придобијање и укључивање у своје редове личности од ауторитета и утицаја најчешће из јавног живота. У тој, улози промотера, најчешће су осим политичара угледни и популарни поједнци уметници (посебно глумци), спортисти, новинари… У овој ситуацији лоби улога може да се пројектује и повери:
-а-појединцу (политичару, уметнику, научнику, јавној личности, спортисти), и/или
-б- међународној организацији, невладином сектору, медијској кући[8]…
Четврти, одражава ситуацију у којој су секте односно култови оруђе реализације политичких циљева и тежњи,
Такође, врло је битно установити просторне координате деловања секти.
-као прво, важно је утврдити земљу или регију порекла учења (религијске фракције,
мита, легенде, традиције) од којег је настала конкретна сектна доктрина (наравно имајући у виду да постоје области духовности које се баштине на свим меридијанима)
-затим би требало констатовати (државу) земљу настанка одређене секте која пропагира и примењује ту исту доктрину, а
-потом обавезно маркирати и анализирати државу(е) где се спроводи мисија, самим тим и где секта лобира.
-као четврта може да се појава држава која подржава и лобира за мисију.
Политичка позиција секти у конкретној политичкој констелацији у одређеној држави може бити тројака:
-секта може испољавати политичку лојалност, чак форсирано промовисати домаћу власт, заступати или подржавати њен политички програм или идеологију – то је ређи случај.
-може бити доктринарно и мисионарски (пропагандистички) опозициона, конфронтирана према истој,
-секта може имати свој аутохтони политички програм, партију или преузети прерогативе функционалних поља политике.
У пракси настајања и ширења, самим тим и лобирања и промоције сектних учења, као и учешћа секти у политици, могуће су различите ситуације и комбинације претходних позиција и критеријума.
Илустроваћемо претходнокроз неколико краћих група примера везаних за карактеристичне политичке релације и позиције секти у истим, а детаљније објашњење ћемо дати после у студијама случаја.
Сарадња са међународним организацијама
Блискост са међународним организацијама један је од акцената сектног лобирања којии даје прилику да под фирмом истих спроводе своју пропаганду.
Покрет Њу ејџ(Ново доба) наводимо као пример непосредног учешћа и интензивног политичког рада посредством међународних организација. Међу утицајним особама као заступника и промотера Њу ејџа поменимо некад асистента генералног секретара ОУН-а, Роберта Милера, аутора књиге „Нови почетак: образовање светске духовности“ у којој се позива на долазак ере мира, златног века, првог миленијума светске хармоније[9]. Баха’ипокрет настао из миљеа Новог доба, представља пример покрета који осим захтева за стварање религијског и верско-духовног јединства апелује за политичко, универзално, општесветско јединство, који пропагира потребу за стварањем јединствене светске власти, заједничког језика, равноправности полова, образовања свих људи…. Он ужива саветодавни статус у ОУН-у, између осталог, у економском и социјалном савету. Брама Kумарис, светски духовни универзитет[10], познат је као организатор разних манифестација са циљем проповедања мира у свету. Мировне конференције за њих прилика су да се сретну са бројним политичарима, да стекну међу њима своје симпатизере, те и да успоставе контакте са другим мировним организацијама.
Придобијање политички релевантних субјеката или организациаја
Трансцедентална медитација послала је у Центар за едукацију у Оксфорду документ под називом: „Идеално учење кроз програм трансценденталне медитације и кроз учење креативне интелигенције“. Између осталог, он садржи и следеће поглавље: „Предлог комплетног система обуке сектора државне управе“[11].
Такође, код нас су репрезенти ТМ-а непосредно обилазили владине институције, министарства, комисије… тражећи негде писмену подршку за своју мисију, негде нудећи сарадњу, а како то нигде нису добили, досетили су се да то покушају индиректно. Користећи ратну психозу за време агресије НАТО од 24. 03. 1999. до 09. 06. 1999, сабрали су групу угледних београдских интелектуалаца под фирмом Југословенски комитет за кохеренцију и непобедивост. Ови људи су приступили, барем тако мислимо, из најбољеих намера, у циљу поспешења националног јединства, а не да би дали легитимитет Савезу за ТМ у мирнодопским условима, а још мање да би Савез за ТМ кроз подршку Комитету од стране неких министарстава, дао себи за право да обмањује јавност тезом да, на пример, Министарство здравља подржава ТМ. Још невероватније би било оснивање Комитета за кохеренцију да се знало каква фатаморгана од ратне војне стратегије се под маском Комитета нуди држави, а грађанство зове на течај[12].
Мормони располажу знатном економском и политичком снагом, а држава Јута налази се безмало искључиво под њиховом контролом. Од краја II светског рата у свим руководећим тимовима који су управљали Сједињеним Државама (изузев Џими Kартера), један од министара био је мормон[13].
„Сока Гакаи“ (Soka Gakkai), јапанска будистичко-шинтоистичка секта, има свог политичког савезника у институцији партије „Kомеито“, трећој по величини партији у земљи.[14] Сока Гаккаи тврди да само она може да обучи људе високим моралним вредностима, а њени чланови биће у будућности лидери државе и одвешће је ка добробити, а ту будућу државу њени идеолози већ називају „освештаном државом“, државом „треће цивилизације“. Kућараста„Seicho-no-ie“–будистичко-хришћанска секта сарађује и пружа подршку конзервативним политичким снагама у Јапану.
Политичари и сами иницирају контакте и ангажују капацитете секти – оруђе реализације политичких циљева и тежњи,
Поједине секте, уколико довољно оснаже, постају атрактивни партнер политичара, с којима склапају споразуме корисне за обе стране, ма колико то било апсурдно. Сектно учење и идеје ако могу да се повежу са конкретним политичким курсом и јавним трендом уз популарност и славу оснивача секти итекако ефикасно могу да подигну политички рејтинг конкретној политичкој опцији.
Џемс (Ворен)Џонс (1931-1978), оснивач и вођа самоубилачке секте „Храм народа“ био је редован гост породице Картер, (баш у време када Џими Картер био председник САД, 1976-1980), тачније прве даме САД-а, Розалин; пријатељевао је са потпредседником, Волтером Мондејлом, а градоначелник Индијанополиса именовао га је за шефа Kомисије за људска права?!
У државама соцреализма[15], будући да је у доба преовлађујуће комунистичке идеологије све религиозно било забрањено или једва толерисано, након пада „челичне завесе“, клатно се преселило далеко у другом правцу. Власти су тих година, па и раније показивале благонаклоност, доказујући тако у остатку света оспоравану идеолошку ширину, демократичност и космополитизам Махариши Махеш Јоги вођа Трансценденталне медитације, још 1986 године долази у званичну посету СФРЈ и сусреће се са представницима политичког врха. Шри Ћинмој, “аватар“ Новог доба постаје пријатељ породице Горбачов (Михаил је бивши Генерални секретар Комунистичке партије и председник СССР), више пута долазећи код њих у посету.
Михаил Горбачов више пута је примио вођу и оснивача Унификационе цркве Сун Мјунг Муна као државног госта. Муну је био потребан имиџ свестрано оријентисаног проповедника и миротворца, већ прихваћеног на Западу (САД), а тако и у највећој земљи на свету. Совјетској Заједници независних држава, а после и руским властима такође је била драгоцена промоција „перестројке“ и освојених демократских вредности, без обзира на цену.
У случају припадника секте Ом Шинрикјо, ствари су ишле тако далеко да су их за време боравка у Русији 1992. примили тадашњи председник парламента Руслан Хасбулатов, потпредседник Александар Руцкој и чак блиски сарадник Бориса Јељцина, секретар Савета безбедности, Олег Лобов [16]. Вероватно су исти фактори определили даљу подршку Кремља промотерима култова као што су Сајентологије[17] и Харе Кришне.
Вођасекте јапанске ОмШинрикјо ШокоАсахара је ширећи своју кампању о крају света у свој „круг пријатеља“ укључио и Далај Ламу.
Секте као оруђе реализације политичких циљева и тежњи
Протестантске фундаменталистичке деноминације, а посебно харизматски покрети, илустративан су пример политичке функционализације. Најпре у Латинској Америци, оне су постале оруђе верског колонијализма у циљу убрзавања политичке и економске доминације САД, а и то неутрализацијом утицаја Ватикана. Требало је у што већој мери поколебати вернике католике и понудити и привући их доктрином и мисијом харизматика. Последњих тридесетак година врло су активне и верско-мисионарски и политички у земљама бившег социјализма.
Опозициона политичка оријентација секти
Аманда Марга педесетих и шездесетих година на Западу прокламује да је капитализам директно одговоран за непотребну смрт глађу небројених хиљада људи, укључујући и мање-више 50-100 деце сваког дана. Следбеници покрета, не ретко фанатизовани протест су изражавали јавним самоспаљивањем.
Фалун Гонг је еклатантан пример култова који својим деловањем осим верског садржаја спроводе и жестоку антидржавну кампању против власти државе порекла.
Радикални Фронт за ослобођење животиња, екотерористички култ, после терористичких аката ИРА[18], постао је највећа опасност за житеље Велике Британије. Према статистици полиције 1993-1994. британски «ослободиоци» животиња поставили су 29 бомби, а „непријатељима животиња“ послали су 42 писма-замке, 61 „мишоловку“, то јест специјалне пакете из којих, када се отворе, искачу на федерима ножеви заражени смртоносним клицама.[19]
Прекомерна лојалност званичној политици
Лојалност локалним политичарима може бити део мисије, део доктрине, да се мисионари не супротстављају „на терену“, јер циљ је придобити, а не конфронтирати се са властима. Својевремено, двадесетих година Јеховини сведоци прокламују:„ Октобарска револуција је револуција светског ранга, јер је њена мисија обухватила цео свет, ослобађајући народе од јарма и ропства капиталистичко-колинијалних угњетача. Радничка класа је једном засвагда раскинула окове и не да више представницима мрака да је обмањује – клеру који пропагира: „моли се и ради, и имаћеш благо на небу” …[20]“
Лобирање може да се покаже неуспешним, што често производи екстремне активности секти, као што су масовна убиства или самоубиства, спроведена свакако ван политичког оквира и ван политичке контроле .
Закључак
Присуство секти и култова у политици никако није индикатор и гаранција њихове референтности и правоверности, већ искључиво показатељ правца и мотива њиховог деловања, а то је амбиција ка освајању моћи.
Дакле за нас у вредносном смислу није најважније да ли се неко формално инаугурисао у одређене структуре, нити какве титуле или положаје носи. Истински значај има само оно шта човек чини, какве су последице његових дела, и како његово деловање обликује заједницу којој припада. Историја нам јасно показује да су спољашњи облици променљиви, док вредност и истина постају видљиве тек кроз дела, њихов учинак и трајност. Зато остаје кључна поука: најбитније је оно што се вековима показало као проверено, истинито и спасоносно; то су дела која доносе добро, граде мир и служе истини.
Приликом праћења, информисања и у интеракцији са појавама култног карактера неопходан је стручни и методолошки чврсто засновани приступ, нарочито због изузетно тешке „доказивости“ излагања појединца, групе или институције манипулативном утицају, којим можемо да будемо угрожени како индивидуално тако и као друштво. У супротном, може да дође у питање и држава, њен уставни и законски поредак, а у најмању руку, био би сужен простор за несметано деловање традиционалних верских заједница.
Дугорочно, проблем сектног и култног деловања је питање очувања идентитетске суштине народа, културолошког обрасца и традиционалне духовности артикулисане кроз вишевековне постојање Српске православне цркве као творца и чувара нашег идентитета, културе, писмености и историјског сећања.
У циљу успешног и правовременог сузбијања оваквих појава неопходан је ангажман високо обучених и мотивисаних стручних лица способних да и теоријски и практично декодирају системе вредности које нуде секте и култови [21]. Српске православна црква (као и друге традиционалне верске заједнице) и држава су у овом пољу као можда нигде другде упућене једна на другу.
Зоран Луковић
[1] Кукуљичари су верско-политичка секта из 12 века основана у Француској. Прокламовали гесла једнакости и друштвене слободе, заједничко власништво жена и добара. Квинтомонархисти (Fifth Monarchy Men-Присталице пете монархије), секта настала 1653. у Енглеској која је, позивајући се на Данилово пророчанство пропагирала настанак Христове монархије – „државе светаца“ (пете монархије по реду након халдејске, персијске, грчке и римске). Одбацивали су државно и црквено устројство, организовали и подстицали побуне нереде, између осталог и против парламентарне владе. Толстојевци су крајем 19 века имали велики друштвени утицај у Русији. Опречна власти, војној служби и порезима, одбацивала је ауторитет власти а морално и финансијски подржавала је оне које је та власт прогонила, група је била под бројним репресијама. Уз помоћ грофа Лава Толстоја велики део њених чланова емигрирао је у Kанаду, а радикална група – такозвани слободњаци – определила се за облик протеста: растурили су имање, запустили земљу, одбацили су ношење одеће као израз експлоатације, насиља и луксуза. Фјодоровци, секта настала 20-их година XX века у Русији. и имала је изразито опозициони карактер Њен оснивач монах Фјодор Рибалко се 1923. прогласио за свеца и одлучно супротставио руској власти називајући је црвеном аждајом и антихристом. На процесу 1923. г осуђени су као представници црквене контрареволуције.
[2] Касније, у XIX веку, стратешким интересима Британског царства на Балкану, више је одговарала евентуална експанзија Османлија него доминација Аустроугарске. Зато је требало ослабити њену војну моћ. Требало је дефетизовати ратоборне и антитурски расположене Србе.Зато Британци финансирају и шаљу мисионаре неопротестантских деноминација у јужне покрајине Аустругарске, који сходно свом учењу одбијају ношење оружја и војну службу (пре свих назарени).
[3] Секта је термин претежно у употреби у Европи, а култ у англосаксонском свету. Овде ће секта и култ бити коришћени као синоними и наводићемо их упоредо, јер тема излагања обухвата обе географсеке целине.
[4] У ширењу своје глобалне мреже највише успеха су имале Сајентологија, Фамилија („Деца Божија“), Мунова Унификациона црква, Јеховини сведоци, Харизматски покрети (пентикосталци и неопентикосталци) Трансцендентална медитација, Харе Кришна, Брама Кумарис, Умеће живљења, Сока Гакаи и Фалун Гонг.
[5] Наравно, не искључујемо постојање локалних „мудраца и пророка“ који овде нису тема; примедба аутора
[6] Велики речник страних речи и израза, Клајн Иван, Шипка Милан, Прометеј, Н. Сад 2010.
[7]Посебну тежину овде даје успостављен ниво апсолутних права на којима култови инсистирају, посебно после ширења Њу Ејџ покрета, највише промовисаног књигом Мерилин Фергусон „Завера Водолије“ из 1980. г.
[8] У том смислу лоби се може категоризовати на неколико група: про-култних научника, про-култних бранитеља људских права, новинара, психијатара, правника, по могућности угледних популарних јавних личности, и на крају про култних политичара. Следбеници секти најчешће су искрени и скромни верници. Међутим за лобисте се не може рећи се ангажују из вере или идеала. Ibidem 2
[9]Он је прецизирао низ политичких постулата који се тичу Новог доба, чија је реализација једино могућна верско-политичком унификацијом, доктрином која води ка формирању наднационалних, надконфесионалних, надпартијских организација. У Новом добу, према једном од његових главних идеолога, Марилин Фергусон, неће бити хијерархијске власти. Оно ће се заснивати на консензусу, биће децентрализовано, хоризонтално организовано, координираће своје активности с другим друштвеним снагама. „Тврда, мушка логичка и интелектуална друштвена парадигма биће обогаћена женским принципом са више интуиције и емпатије. Реализација таквог модела власти треба да се изврши, између осталог, успостављањем светског економског поретка, признавањем глобалне биолошке контроле популације и болести, обавезујућим препуштањем личног живота глобалној директиви…“ Политичке групе Њу ејџ-а такође раде на лобирању како на државном тако и на федералном нивоу у САД. Пример за то може бити група Луцис Траст, која има своје седиште у згради ОУН-а у Њујорку, или Грађани планете које важе за групе које се боре за општесветски мир и благостање. Опасне тезе, које су израз утицаја активиста разних секти и парарелигијских покрета могу се забележити чак и у програму и пракси Св. савета цркава. Луковић Д.З.: Необјављене белешке, служб.списи 1993-2015
[10]Такође се назива и „Центар за Раџа јогу“, основан 1937,
[11]У њему се тврди да прихватање трансценденталне медитације гарантује реализацију пуног човековог потенцијала и стварање структуре идеалног друштва. Народи постају непобедиви, а свет постиже мир. Секта тврди да је мир завладао у југоисточној Азији, Ирану, Блиском Истоку, централној Америци и Јужној Африци након тога што су тамо почеле организоване обуке које пропагирају трансценденталну медитацију.
[12] Нудила се помоћ држави на такав начин да се окупи 1000 ТМ медитаната и кохерентном психоенергијом произведеном масовном медитацијом усмереном ка небу, произведе страхове код НАТО-пилота и/или кварове на њиховим авионима !!!
[13] Изван САД пример политичког ангажовања јесте подршка Пиночеу у Чилеу, пошто је национализација коју је планирао Аљенде била опасност за међународни концерн рудника бакра који су контролисали мормони.
[14] По први пут секта је истакла своје кандидате за самоуправне изборе 1955. године. Од тог времена почела је да игра све значајнију улогу у држави. Године 1956. три њена члана ушла су у комору вишег јапанског парламента, 1959. девет чланова, а 1962. петнаест. Истовремено, она је постигла велике победе у изборима за градска већа и префектуре. Од 1966 Kомеито је почела да наступа заједно са социјалистима и комунистима, да би на изборима 1994. партија секте Сока Гакаи чинила заједно с бирачким телом левице (социјалистичком партијом) опозициону групацију у парламенту и бројала је око 10%.; према Anderson, John: Religious liberty in transitional societies: the politics of religion, Cambridge University Press, 2003.
[15]Према Дворкин Александр: Сектововедение, Братство кнеза Александра Невског, Њижњи Новгород 2002; Духовни вакуум, дезоријентисаност, проузрокован идеолошким диктатом у земљама соцреализма просто је утољен масовним парарелигијским покретима и учењима свих култура и културних образаца. Једна од константи из тог времена је изражена количина незнања о сектама, везано како за обичне људе, тако и за власти
[16] Епилог мисије: Вођа секте, 40-годишњи Шоко Асахара намеравао је да од руских војних магацина откупи атомске главе. Секта Ом Шинри Kјо или Највиша истина са својим базама у Јапану и Аустралији, била је спремна за психолошки рат терористичке природе у реону Пацифика.. После изгубљених парламентарних избора избора, вођа Асахара је најавио апокалиптичну визију будућности и да проповеда да ће само чланови његове секте преживети 1997. годину и крај света, тако да „мисионарски“,већ дана 20.03.1995 предузима „спасоносно“ масовно убиство у токијском метроу, када од последица подметнутог отровног бојног отрова сарина страда 16 људи, а више стотина повређено и рањено. Kisala, Robert and Mullins, Mark: Religion and social crisis in Japan: understanding Japanese society through the Aum affair, Palgrave Macmillan, 2001.
[17]Сајентологија је, на пример, имала прву презентацију “Дианетике” у Кремљу, онда је отворена читаоница у Московском државном универзитету, а нескривену и велику подршку добила у Министарству здравља, па чак и у Министарству унутрашњих послова.
[18] (IRА-Irish Republican Army),
[19] Циљ напада «за саучесништво у злочину» могу бити такође и транспортне фирме, научни центри, заводи за прераду хране, узгајивачи, ресторани који служе јела од меса, или научници и предавачи у образовним установама који не покрећу еколошке теме него врше опите са заморчићима… Процена британске полиције је да у екотерористичке активности В. Британије је умешано је око 200 људи.
[20]…револуција започела нову животну еру…средство бржег настанка новог поретка…руши Вавилон, Рим, државе.Све власти изгореће у ватри анархије и светске револуције и коначно приклонили Kраљевству Јехове “ [20] према Секте у међународним односима Анџеј Зволињски, Секте и факти бр.18-03,
[21]Нпр.амерички ФБИ у протекле две деценије ангажује спољне стручне консултанте за „алтернативне духовности“ са којима смо већ имали прилике да остваримо успешну стручну сарадњу.
