Окултизам је сурогат религије, замена за религију. Тамо где нема вере човеком овладава сујеверје. Окултизам је религија палих анђела и палих људи. А бог окултних мистерија је сам Сатанаил. Реч окултизам новијег је датума, потиче из латинског (16. век): occultus – тајно знање у које су иницирани изабрани и посвећени.
Окултизам представља скуп знања о духовном свету и његовом утицају на природу и човека. То је веровање у постојање тајних сила у човеку и природи које треба упознати, овладати њима и искористити их. Окултна знања сврставају се у неколико праваца: астрологија, алхемија, магија, мантика, (предсказујуће вештине); хиромантија, нумерологија, физиогномија, геомантија, тарот, ји-ђинг; таоизам, гностицизам, шаманизам, спиритизам, херметизам, антропозофија, теозофија, кабала, наука о чудима, кореспонденција са духовима, екстрасензитивизам, биоенергетика, врачарство, видовњаштво, чаробњаштво, уфологија, јогизам, медитација… Свака од поменутих вештина проучава понеки од елемената човека, природе и космоса, оперише мноштвом символа, покушава да овлада енергијама материјалног и духовног света, не би ли овладала човеком. Окултизам себе дефинише и као науку и као религију. У научном погледу тражи своје законито место у друштву позивајући се на вековни континуитет у постојању, те значај који је имао за природне науке у историји рода људског. Из првобитно окултних знања произишле су неке научне дисциплине: астрономија из астрологије, хемија из алхемије, медицина из врачарских техника; савремена психологија своје извориште налази у окултном познавању тајни људске душе; парапсихолошка истраживања натприродних феномена (прекогниције, телепатије, телепортације) настављају се на древна окултна учења, огрнута модерним појмовима у ново рухо.
Учење окултизма као духовне теорије и праксе, можемо исправно разумети једино са аспекта откровењског православног хришћанства, као богом-благословеног учења о духовном животу човека, јер у њему имамо мерило истине. Окултизам на разне начине и у различитим епохама људске цивилизације покушава да се наметне као религија, иако је у суштини замена за религију. Почетак окултног погледа на свет је прихватање духовности која нема знање о Истинитом Богу и правој природи човека и света.
Дакле, нехришћанска учења немају параметар истине у односу на коју би вредновала окултна знања. Многобожачки култови и религије често представљају саме изворе окултизма, као један вид (само)спознаје и (бого)спознаје, иако свети оци Цркве јасно кажу да окултизам човеку даје знање о духовном свету палих анђела, тј. демона. Свети владика Николај (Велимировић) истиче да „незнабошци не разликују истинитог Бога од демона, клањају им се и приносе им жртве не би ли их умилостивили, док хришћани воде најогорченију борбу против њих“. Окултна знања људима су откривена и од богоборних демона, и представљају понеко зрнце истине о духовном свету, али помешано с лажима.
У духовном погледу окултизам је жудња за магијском моћи. Човек без Бога немоћан, тражи начин да магијом овлада силама природе у циљу личне моћи и користи. Закон који окултист поштује гласи: ја сам бог! Божанство је у мени. Човеку служе и природа и богови и људи. Идол му је творевина, а не Творац, док религиозан човек познаје Творца свега видљивог и невидљивог и себе као створеног по обличју и подобију Божијему и зна да може постати бог по благодати коју од Бога добија на дар. Окултист верује да је божанска природа (свепостојећи брахман) само његово сопство (атман), једино је потребно да ово освести и пребива у ономе што јесте.
Крајњи, савршени облик окултизма, јесте сатанизам. Свесна и добровољна преданост самог себе злу, оцу лажи, сатани, противнику Божијем. Притом релативизујући пој мове добра и зла, истине и лажи, божанског и демонског.
Видимо кроз историју да је окултизам преовладавао у друштвима у којима је опадала вера у Бога, ослабио морал, којима је овладао изопачен систем вредности, када се лажна вера узима за духовно оправдање безбожног живота. Старе цивилизације, исто као и нове, заједно са наступајућом светском окултистичком епохом савременог апокалиптичног света, пропадају на врхунцу своје (не)моћи кад се поклоне ономе који нема способност стварања и рађања, већ само опонашања, имитирања Створитеља. Зато је лажни бог, а његова наука лажна наука.
Поистовећивање бога и природе, као израз свеживота (пантеизам), и многих божанстава (многобоштво), свој најбољи израз данас налази у окултизму као облику лажне, безбожне духовности по мери човека.
Окултисти свесни своје немоћи, своје незнање увијају у многе велове тајни. Мистерија је неразумљива, сложена, замршена. Лавиринт без прозора и врата, без почетка и без краја, безизлазан. Истина Божија је савршена, јасновида и једноставна: „Ја сам врата. Ко уђе кроза ме, спашће се“ (Јн. 10,9), рекао је сам Господ Исус Христос. Нема других врата, нити другог спасења. Душа треба да пожели из најдубљих дубина бића спасење, кад схвати да је ово истина.
По окултистима, ера Хришћанства заувек пролази, и треба се припремити за Ново доба (New age) човечанства, доба среће и благостања, којим ће владати супериорна раса људи развијених парапсихолошких способности, које ће окултном теоријом и праксом унапредити човека и човечанство. Развија се језик окултно-магијских символа антихристовске религије који је радо прихваћен у свакодневној комуникацији. Употреба учених страних речи мистификује појмове дајући им привид научности. Ова пракса је свеопшта: њоме уче децу у вртићима, школама, студенте на факултетима; користе је медији, часописи, мноштво спиритуалних књига, предавања, школска литература, филмови; стручно оспособљени учитељи који ревносно проповедају и шире зону утицаја духовних сазнања. Људима је ова духовност привлачна, јер је магична. Једно од најраспрострањенијих окултних знања које говори језиком универзалних символа разумљивих свим људима свих континената, јесте – астрологија. Она се, не без разлога, назива краљицом окултних знања. Стара мудрост обучена у ново рухо научности, наизглед безопасна забава и обична радозналост људског духа, у ствари је скривено оружје сатанино у вечној борби против Бога и свега Божијег у свету, да човеков дух и душу зароби непостојећом илузијом, и одврати од спасоносног Пута и Истине Христове.
Окултисти су највећи противници Хришћанства, каже премудри владика Николај Српски, јер мисле да су пронашли кључ мудрости у збиру свих религија и свих философија, и који држе да је истина у мноштву а не у чистоти.
Јања Тодоровић из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.
