У 20. веку „атомске технике и прашумске етике“ (Ава Јустин), озакоњена идеологија сатанизма у свим области ма живота, показује да тзв. цивилизовани свет, мноштвом путева који се своде на један пут, антихришћански – увелико слави бога свих религија. У свету, који је духовна пустиња без Бога, нема даха бесмртности нити росе благодати, што је неподношљива мука духу, сасвим је природно што човек постаје многобожац. Како баш ништа не може објаснити самим собом, он све објашњава многим боговима, каже ава Јустин Ћелијски. Од историјског почетка примитивних веровања дошло се до савременог почетка примитивних веровања.

Зар ћемо немоћно прихватити духовно безизлазни цивилизацијски лавиринт, као једини могући, и помири ти се са коначношћу, у којој је смрт једини излаз? Социјални хуманизам је постао еванђеље напредних људи овога века; Еванђеље Христово се завршава Апокалипсом, а еванђеље човечије исто се завршава апокалипсом, каже Берђајев. Апокалиптичној слици света не доприносе само безбожници и многобошци, него и млаки, лицемерни и фарисејски хришћани који имају обличје побожности а силе су се Божије одрекли (2. Тим. 3, 5). Духовна болест умируће окултне цивилизације напредује, јер је охладнела љубав многих, а хришћани као светлост свету и со земљи, ако изгубе крстоносну љубав за Бога и човека, постаће „безукусни“ и самим тим непотребни, избачени напоље. Какав катастрофалан исход оних који су одбацили своју изабраност и изједначили се са проклетима! Коме је више духовних дарова и талената дато више се од њега и тражи. Шта смо ми хришћани учинили за своје спасење и спасење својих ближњих? Сви смо за све одговорни! На Страшном суду сви ћемо одговарати шта смо чинили са телом свој им, умом својим, душом својом, као најдрагоценијим да ровима у овом свету.

Јесмо ли умножавали таланте, или их у земљу тела закопали, и ближњима уделили духовну милостињу жи вотворне истине Божије, која нам је откривена, јер: „Ти који си спасен избављај душе које демон убија!“ – поручује нам кроз простор и време свети Јован Лествичник.

Окултизам је духовна болест човечанства. Паралелна „религија“ палих људи и палих анђела, чије је испуње ње у човеку безакоња и сину погибли – антихристу. Астролошко дрво знања је привлачно за гледање и укусно за кушање; „удица“ којом демон лови душе за царство таме и смрти. Нека би дао Бог да се сви људи освесте од опијумске саблазни лажне духовности, и да им се отворе „очи срца“ да угледају Христов Пут у Живот, вечни.

Зашто се људи обраћају астролозима за помоћ?

 Духовна пометња у свету и човеку утиче да прибега вају магијској моћи због сопствене немоћи у решавању проблема; верују у судбину, карму, реинкарнацију, магију, астрологију, бионергију, чаробњаштво… као у божанска знања; људи сматрају демоне, за метафору „ниже људске природе“ па сатана држи заробљене душе у својој власти без опирања, све док не знају за његово постојање; изражено гордоумље и самовоља савремених људи који верују у науку, технику, знање и образовање, медије и информатику, који окултизам приказују као „алтернативну науку“; прихваћеност окултног језика и термнологије у сва кодневној комуникацији, док су хришћански појмови људима углавном непознати и неразумљиви; губитак идентитета, непознавање себе, прекид духовног општења с Богом; грехом помрачено здраво духовно чуло (ум) којим би се познала истина; материјалистичко-атеистички умови тај окултизам схватају као највишу „духовност“; засићеност материјалним и чулним искуствима узрокује потрагу за исто таквом безблагодатном „мистиком“; иско нека чежња душе за „небеским завичајем“, трагање за изгубљеним „сопством“; ружичаста духовност као мода ко ја је захватила цео свет; богозаборав и самозаборав код православних народа и губљење вере отаца и праотаца светих…

У чему је тајна пророштва лажних пророка? Наивност и лакомисленост људи који верују свему без расуђивања и испитивања духова јесу ли од Бога (1. Јн. 4, 1); ласкање сујети људи говорећи им оно што воле да чују; лажна самилост којом се човеком манипулише ради тобоже заједничких „виших духовних циљева“; владање страхом да је душа под утицајем црне магије, проклетства, негативних енергија, поремећених биоенргетских поља; власт јачег духа над колебљивом душом која и сама жели некоме да служи; „енергетски вампиризам“ тобожњег исцелитља који сам има потребу за својом жртвом; превара покварених варалица који сами припреме „магију“ па је подметну и пронађу у дому клијената; демонска помоћ следбеницима сатанских учења „из виших сфера“, од „космичке енергије“, преко „божанског принципа“; учења поткрепљена лажним чудесима која се творе силом демо нском; грехом умртвљене душе које се не боре са злом у себи и око себе; пребивање у духовној тами и сенци смрти…

Погледајте плод живота лажних пророка: болују од истих или тежих душевно-телесних болести од којих нас лече, те за њих важи: „лекару излечи се сам“; живе порочним животом, а истина се открива непорочним; благодат Божија нема цене, јер „бадава сте добили, бадава и дајте“, а њихове прескупе услуге показују ком господару служе; оно што вама говоре сами не творе, јер су ови „вуци у јагњећој кожи“ (Мт 7, 15) прерушени да би вас уловили; зато, са вером припадните Пастиру који живот свој полаже за овце своје, јер ће помоћи у дану невоље твоје. Какви су плодови духовног рада следбеника лажних учи теља?

У почетку, одушевљење новим учењем; некритички оптимизам, нападно проповедање нове вере; раскид са породицом и пријатељима ако не прихвате нове идеје, презир њиховог неспиритуалног начина живота; ум „програмиран“, у новом друштву је користан и вољен, а у старом свету за њега више нема места; лажно просветљење и лажни мир који и најмања ситница поремети; превиђање реалних животних проблема; бежање од одговорности, изражено осећање или више или ниже вредности; затим, наглашена гордост и егоизам, нелогичност у поступцима, претерана сентиментална осећајност, слаба воља, (осим у послушању учитељу), помрачење ума; у тежим случајевима: усамљеност, депресија, очајање, страх од света, бесмисао свега, умртвљеност душе, физичке болести, психичко растројство, лудило, самоубиство…

Заиста је велика милост Божија да човек спозна и себи призна да је на погрешном путу, да га се одрекне, заборави научено, прекине општење са демонизованим људима, и затражи помоћ од особа којима верује и које воли. Кад се ово „дрво знања“ ишчупа из ума, срца и душе, са корењем, стаблом, лишћем и плодовима, остаје страшна духовна празнина, коју као „духовну болест“ треба лечити истинитим светотајинским лекарствима Цркве Божије, уз помоћ духовника. Јер тек ново вино науке еванђелске, временом ће дати здраве плодове истинитог духовног живота.

Онтолошка самоћа бића човечијег без Бога, је – неподношљива. Она гони душу на прељубнички брак с врагом, јер који не пребивају у љубавној заједици с Богом, не могу имати ни истинску заједницу са ближњима. Саборност хришћана као деце Божије, рођене од истога Оца Небеског у богочовечанском телу Цркве, чија је глава Господ Исус Христос, јесте истинита заједница љубави. Бог има слуге своје свуда, обдарене прекрасним даровима богочовечанске љубави, и чудесним делима животворне вере. Благо свим боготражитељним душама које нађу Цркву Христову – свој дом на земљи! Више нису бескућници и странци у свету, које шибају олује безумља људског и тешко рањавају демони на бојишту живота, него су синови и кћери Бога Живота, Који победи свет и Који је с нама у све дане до свршетка света. (Јн. 16, 33). Амин.

Јања Тодоровић, из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.,