У оквиру религија Новог доба бележимо деловање бројних појединаца, духовних вођа али и не мали број парарелигијских организација и покрета.
У зависности од садржине учења или средине где ове заједнице делују ословљавамо их различито, премда је методологија њихове мисије у многоме готово истоветна. Реч је о сектама, култовима, гуру покретима, следбама итд…
У стручним круговима у свету, како на истоку тако и на западу, готово да не постоји ниједно обухватно истраживање, публикација или семинар где се разматрају питања везана за секте и култове, а да се као пример не узимају Јеховини сведоци (тј. Друштво куле стражаре, њихово старо име). Готово да би могао би да се наметне закључак да су они синоним за секту или култ.
По важећем закону у Србији су Јеховини сведоци признати као верска, конфесионална заједница.
Сведочења бивших чланова из целог света, поткрепљена стручним анализама експерата јесу драгоцен и аутентичан ресурс сазнања о унутрашњој организацији, структури и хијерархији, дисциплини доктрини и мисији Јеховиних сведока. Управо ћемо тим извором располагати у нашем приказу.
-1- ПСЕУДОХРИШЋАНСКЕ СЕКТЕ – КАРАКТЕРИСТИКЕ
Секта би могла да се дефинише као било која група или тело, која људско учење, или људску организацију, ставља на исти или виши ниво од Божје Речи.
Кључне карактеристике псеудохришћанских секти су у следећем:
1. потпуно раскидају везу са историјским хришћанством
3. верују да је Бог баш њима дао „ново светло спасавајуће истине“.
4. Светом писму приступају фрагментарно, апсолутизујући сходно свом тумачењу издвојене делове (цитате), а у исто време ниподаштавајући важне библијске или предањске истине.
5. негирају: Свету Тројицу, Богородицу, ауторитет Светог предања.
Вера унутар псеудохришћанских секти уистину подразумева верност и послушност њиховом вођама, институцији и њиховим истинама
-2- ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ – НАСТАНАК И КРАТКА ИСТОРИЈА
Јеховини сведоци настају као Друштво Kуле стражаре 1879. године.
Основао их је Чарлс Тајз Расел (1852-1916), претходно дугогодишњи трагалац за Богом и одговорима на питања суштине и смисла постојања човека. Још у младости се разочарао у постојеће религијске концепте. Прихватио је једино адвентисте, који су га одушевили пророчким пројекцијама. Под доктринарним утицајем адвентиста, изградио је учење у оквиру кога оснива своју верску организацију под именом Друштво Kуле стражаре.
Убрзо је објавио да су сви проповедници и теолози погрешно тумачили Свето писмо. Прогласио је да ни један библијски превод није тачан и 1886 г. пише прву од шест књига коју назива: “Проучавање Светог Писма”. Тврдио је да су његове књиге важније од Библије[1].
Било је „нелагода“, везаних за Расела, његову мисију, проповед, а посебно је Заједницу изложио компромитацији својим „пророштвима“, мотивисан праксом адвентиста, верујући да поседује „дар пророштва“.
Са ретким самопоуздањем тумача Божјих намера, објавио је да се Христос заиста вратио на Земљу још у октобру 1874.г. и тада се “зацарио”?. Након тога се коригује, па у време Великог рата у јесен 1914 објављује Армагедон. Ипак, опет се исправља саопштивши да је у ствари 1914. године, Исус дошао на Земљу, а Армагедон се десио 1915-те године !?
Пракса предвиђања Другог доласка Господа Исуса Христа се наставља у водећим круговима Друштва куле стражаре и после његове смрти. Прогнозе се везују за 1916, када је Расел умро, затим 1925, па за 1975….
Џозеф Френклин Радерфорд (1869-1942), наследник Раселов, у својој књизи “Стварање”, које јеховисти сматрају ремек – делом, каже да је Бог изабрао Расела да напише студије из Светог Писма, како би људима објаснио прави смисао Библије, због чега је сатана са својим “агентурама” настојао да његова тумачења осујети, јер су му сметала. Отуд омашке у прогнозама. Радерфорд, у памфлету “Зашто служити Јехови?”, себе проглашава Јеховиним гласноговорником за „наше доба“, тврдећи да има “божанско овлашћење” да проповеда. Хришћанску цркву сматра највећим Божјим непријатељем.
Нејтан Хомер Нор (1905-1977) се сматра оцем модерног “Друштва Kуле стражаре”.
-3- СТАРЕШИНСТВО ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА
Из историјата Јеховиних сведока може се закључити, да наглашавају њихово изабраништво и изузетност.
Јеховини сведоци су стриктно хијерархијски организована заједница. На врху хијерархије се налази “Водеће тело”. Данас је то орган кога чини осам мушкараца, који за себе кажу да су „помазане слуге Јехове“.
Водеће тело за јеховисте представља највиши ауторитет и у организационом и у доктринарном смислу. Његово тумачење Светог Писма се неупитно прихвата и према њему се ревнује у проповедничком и мисионарском животу следбеника. Све што може да поколеба чланство у том уверењу, мора бити уклоњено из њиховог видокруга.
Чланство временом потпуно губи способност критичког мишљења постаје потпуно условљено и зависно од старешина и Водећег тела.
Служење Богу се штавише, неприметно замењује служењем безличном, рекло би се отуђеном “руководећем телу”, које поседује апсолутну власт, јер је тако наводно наредио Христос…
Јеховини сведоци нису свесни безграничне и безусловне љубави Божје. Они не верују да нас Бог воли онакве какви јесмо. Божја љубав се мора зарадити, кажу они. А пут до Бога кроз строгу дисциплину безусловно диктира Водеће тело, а примењује старешинство на терену.
-4- УНУТРАШЊИ ПОРЕДАК – ЗАБРАНЕ
-1- Док Јеховиним сведоцима генерално управља Водеће тело, на локалу то су скупштинске (верске) старешине. Скупштина је молитвени дом и место окупљања за локалну заједницу Сведока
-2- Правила која се доносе, обавезна су за све одрасле чланове Заједнице. Већина правила носи карактер забране или ограничења.
-3- Члановима Јеховиних сведока, забрањено је:
-учествовање на изборима (политичким, страначким),
-учлањивање у политичке и религиозне организације,
-прослављање празника – не само државних и хришћанских празника, јер то представља идолопоклонство
-било какво учешће у верским обредима и пратећим пригодама других вероисповести и активностима које су с тим у вези (нпр. крштења, венчања, сахране).
-читање књига и публикација других вероисповести, пошто по доктрини јеховиста то представља прљање духа.
-читање критичких чланака о Јеховиним сведоцима.
-ношење или поседовање симбола (не само религиозних) јер они представљају лажне богове (дакле осим верских обележја, као и идеолошких, ту су и акредитације, значке, амблеми… друштвених, научних, уметничких, спортских повода и/или друштава, као и ознаке корпорацијских и музичких популарних бендова и брендова,).
-интересовање за познате личности и њихову филозофију, науку, уметност, систем вредности…, јер би то по јеховистима представљало слављење људи, небиблијске вредности.
-гледање филмова, зато што то, по ставу водећих ауторитета Организације чини рђав утицај на гледаоце, а осим тога припадницима одузима драгоцено време које се може употребити за проповедање.
-активирање у омладинским удружењима: уметничким, спортским, фолклорним…јер се тако губи време, драгоцено за проповедање.
– играње разних друштвених игара: као што су шах, го, јамб…. као и вежбање техника самоодбране јер носе милитаристички карактер.
– зближавање са особама ван Заједнице је непожељно јер су они за Јеховине сведоке профано друштво. Комуницирање је добродошло само у сврху проповеди, мисионарења и у циљу њиховог придобијања да придруже Организацији.
-деци, ученицима и студентима учешће у ваншколским активностима, јер се слободно време мора користити за проповедање. Уопште, не гледа се благонаклоно на студирање и стручно усавршавање.И то се сматра губљењем времена, које је боље искористити за мисионарење..
– слављење рођендана, које се третира као идолопоклонство
– неприкладно одевање; на пример жене не смеју носити панталоне јер то је наликовање мушкарцу (допуштено само у кући).
– испољавање прејаке страствености за време полних односа са брачним партнером (то се сматра неморалним)
– држање говора и здравица за време свадби и других свечаности, јер се тако славе лажни богови.
– ношење одеће као израз жалости, јер то је пагански обичај
-напуштање заједничких скупова и активности проповедања (непослушност према Богу).
-посећивање психијатра или психолога, јер може да одведе у заблуду. У случају неке кризе или проблема треба се обратити старешини.
– трансфузија, примање и давање крви. У крви је душа човека, која, ако се „упрља“ туђом, онемогућава спасења следбеника. Дакле не чинити то ни по цену смрти. Боље пред богом мртав и чист, него жив а грешан.
-4- Санкција која следи за почињени прекршај је најпре позив и довођење пред Судски одбор. То је трочлани састав старешина.
Оптужени је изложен унакрсном испитивању у току којег он нема браниоца. Сматра се непримереним да се оправдава јер тиме само отежава своју позицију пошто је код јеховиста правдање знак помањкања смерности.
На оваквом „суђењу“, осим што нема браниоца, нема ни судије. Постоје само тужитељи и пресуда.
Ако се оптужени огласи кривим, то у већини случајева резултира искључењем из организације. У случају жалбе апелационо веће у највећем броју случајева само потврди претходну пресуду.
Са екскомуницираном особом забрањено је разговарати, поздрављати га, чак и када је пријатељ или члан породице.
Оптуженом ипак најтеже пада, суочење са „немогућношћу васкрсења у живот на рајској земљи“.
Јеховини сведоци верују да ће такав човек неминовно заувек страдати.
Зоран Луковић, Координатор Одсека за апологетску мисију
[1] У часопису “Kула стражара”, од 15.09. 1910. г. рекао је: “Људи не могу да знају божански план ако проучавају само Библију… Сасвим супротно, ако иста особа чита само књигу „Проучавање Светог Писма“, са цитатима који су у њој дати и не прочита ни једну страницу из Библије, после 2 год. та особа ће се наћи у светлу.” Неко ко је за себе са толиким самопоуздањем тврдио да је у стању да препозна Божије намере имао је неславан почетак проповедничке каријере обележен афером са “чудотворном пшеницом”, а коју је дотични продавао тврдећи да ће расти брже него обична. Новине су у Бруклину (као “The Eagle”) објавиле су вест о “чудотворној пшеници”, уз карикатурални стрип. Сматрајући да му “руше углед”, Расел их је тужио и тражио 100.000 $ одштете. Наравно, изгубио је спор, а и пшеница се није показала као чудотворна – расла је као и свака друга.
