Према: Daily JSTORE, a non-profit library for the intellectually curious
Понуда производа или услуга као главна основа прихода, омогућава Мулти левел маркетинг (МЛМ) системима да послују законито, али они често имају суштински исте етичке проблеме као и пирамидалне шеме.
На први поглед, Мулти левел маркетинг (Мulti-level marketing, MLM) делује као лак начин за стицање прихода. Осмишљен је тако, да појединцима омогућава да послују као самостални и независни промотери и консултанти, те да продају производе у име бренда, остварујући тако провизије од продаје. Као што се чини, овај модел наизглед представља добитну комбинацију: компаније добијају већу и разноврснију радну снагу, свакако свеприсутну и мобилну дистрибутерско-маркетиншку мрежу, док појединци добијају прилику за додатну зараду, без потребе да самостално развијају сопствени посао. Велике компаније, попут Arbonne, Younique и друге, изградиле су своје пословање управо на МЛМ моделу.
Међутим, како време пролази, пријатељи и чланови породице ових самосвојних и независних дистрибутера роба и услуга, брзо почињу да осећају замор од њихових честих и упорних продајних понуда својих ближњих, одбијајући позиве на презентације производа и бивајући све опрезнији према њиховим новим подухватима..
И сами продавци могу уочити да продаја постаје све тежа, док притисак да докажу своју вредност компанији расте. Заиста, бивши МЛМ консултанти (па чак и стручњаци за ментално здравље) подигли су црвене заставице, упозоравајући потенцијалне нове чланове да се држе подаље од МЛМ понуде за рад. То је МЛМ системима донело неповољну медијску пажњу, са насловима попут:
„Држе вас у култној стези: жене које губе хиљаде у онлајн козметичким шемама“, (The Guardian), или „Како извући пријатеља из МЛМ-а“ (Vice), а такође између осталог и „Како МЛМ-ови и култови користе исте технике контроле ума“ (Huffington Post)
У овим текстовима, најчешће опсервације се односе на поређење, па и поистовећивање Мулти левел система и пирамидалних организација (мрежа или шема). Међутим, пирамидална шема не би могла бити регистрована као легална компанија, нити одржавати глобалне конференције и плаћати порезе. Дакле, шта то Мулти левел системе чини суштински специфичним ?
У Journal of Business Ethics, етичарка Дерил Кен (Daryl Koehn) истакла је да, иако једна кључна компонента омогућава МЛМ системима да послују законито (наиме, то што тврде да им је продаја производа главни извор прихода), они често имају суштински исте етичке проблеме, као и пирамидалне организације. Пирамидалне организације су очигледно преварантске јер њихов успех не почива на производу или услузи, већ на бесконачном приливу нових улагача. У пирамидалној шеми, од појединца се тражи почетна инвестиција, а затим и да регрутује друге како би остварио (често значајан) повраћај на ту инвестицију. То је модел који је нужно осуђен на пропаст и који оставља касније учеснике превареним.
МЛМ системи, као компаније засноване на производима, своју продајну вредност формално везују за сам производ или услугу, док кадрирање односно укључивање нових чланова представљају као додатни елемент. МЛМ промотери, а истовремено и агенти продаје, могу селектовати и обучавати друге, будуће кандидате и потом зарађивати провизије по основу њиховог рада, односно продаје робе и услуга реализоване од стране својих „регрута“, као уосталом и од сопствене продаје. Бар је то теоријски модел. Како Кен објашњава, оно што би једну компанију која користи Мулти левел маркетинг, етички и суштински разликовало од пирамидалне шеме јесте ситуација у којој већина њених прихода потиче од продаје стварним купцима, а не од куповине залиха од независних продаваца које је мрежа регрутовала.
Тешко је утврдити да ли је то заиста случај без увида у детаљну финансијску документацију сваке компаније. Ипак, како Кен наводи, постоје показатељи да компанија користи регрутовање као свој „доток свеже крви“. То су: снажан нагласак на регрутовању у односу на продају; захтев за „значајним почетним накнадама од оних који су регрутовани да продају производ“; као и „вршење притиска“ на регруте да купују корпоративне производе за сопствену потрошњу.
Она такође указује на још један карактеристичан показатељ који илуструје чињеницу уходане и рекло би се лаке експлоатацију регрута од стране МЛМ структура. Реч је о непоузданим програмима откупа неискоришћених залиха или непостојање јасне разлике између продаје коју консултанти остварују решавања сопствених залиха и стварне продаје крајњим потрошачима, што често, рекло би се редовно, поспешује вршење притиска на ниже позициониране регруте да они преузму лагеровану робу. То не ретко уопште није занемарљива количина. Задато поступање се новоупосленима представља као начин и пут њиховог каријерног напредовања.
Поред тога, постоји и урођени притисак да се производи продају пријатељима, члановима породице и другим блиским особама, што само по себи представља озбиљно етичко минско поље. Како Кен пише: Тешко је замислити како би МЛМ системи уопште могли да опстану ако регрути не би пласирали производе пријатељима, рођацима и клијентима. Ипак, такав вид маркетинга препун је етичких опасности. Било би лепо веровати да би промишљени учесници избегли такве замке, али реторика МЛМ система не оставља много простора за оптимизам.
Аутор: Фара Мохамед – јануар 2020
Извор: daily.jstor
[1]Синтагма Мулти Левел Маркетинг – скр. МЛМ (Multi Level Marketing – MLM) je англицизам, који се као такав (као реалија или непреводица,) користи у стручној литератури јер нема пун семантички еквивалент у српском језику. Могла би се описно изразити као вишестепени продајни модел, мрежна дистрибуција робе или услуга или условно посматрано пирамидална мрежна продаја
