Овај свет је – школа за човека, животна искушења – лекције, а време – радионица која личност човечију усавршава. Тајна о свету и човеку нам је јасно откривена Светим Писмом и светим оцима Цркве Христове. „Свето Писмо је донекле биографија Бога у овоме свету, по речима аве Јустина Ћелијског. У њему је Неописани донекле описао себе… и казао све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему… У Светом Писму се налази биографија сваког човека, свакога без изузетка!“ Свето Писмо казује судбину свакога човека, свакога без изузетка! О судбини, или фатализму астрологије, или било којој другој духовној теми, правилно ћемо расудити само из богонадахнутих речи Светога Писма, и светих догмата Цркве Христове.
Сви народи на различите начине верују у судбину. Код једних она се зове карма, код других кисмет или фатум, или предестинација. Изворна српска реч је „судба“, суд, суд Божији човеку, или тачније, суд човека самоме себи. Свети владика Николај каже да је „судбина Божији промисао о човеку и намера срца човечијег“. Божија воља нам је откривена заповестима Старог и Новог Завета. Ко поштује закон испуњава вољу Божију. Ко Бога љуби заповести Његове извршава. За намеру срца у чињењу дела са ми смо одговорни. Зло нема суштину, оно је злоупотреба слободе избора. Наша судбина је наш избор између добра или зла.
Изабравши природни пут кушања плода познања добра и зла, човек бира живот пун искушења и страдања. Али, док је жив не губи могућност да поновном послушношћу Богу изабере пут спасења. Синергија (сарадња) Бога и човека није судбина, већ слободан однос љубави Божије и љубави човечије.
Свагда живи Бог дела у свету, и учествује у стварању своје творевине. Свезнајући и Свемогући, као брижан Отац, унапред промишља о синовима и кћерима својим, ради вечнога спасења њихове душе и тела. Учи и теши, али и кара када је потребно. Човек као слободно и свесно биће, свакако бира Бога и љубав Његову, или сатану и лаж његову. Животиње су условљене инстиктом и нагонском природом, а природа је утврђена законима датим од Бога. И животиње и биљке служе човеку који је господар природе. Оне се човеку покоравају јер Бог тако хоће. Човек је изгубио достојанство господара и постао роб, слуга природи. И планете и звезде служе човеку и Богу. Зато треба да се чувамо фатализма астрологије јер „по хришћанском учењу човек је виши од зезда“.
Повиновавши се неумитној слепој судбини човек би био испод животиња и природе, и не би био одговоран за своја дела. Онда не би било ни суда Божијег, ни правде Божије, па ни милосрђа Божијег. И Бог би се показао као лажан јер је речено: „Људима је одређено једном умрети, а потом суд“. Нема карме ни реинкарнације, ни стотину живота за исправљање грешака почињених у овом животу. То је сатанска превара која отупљује оштрицу духа, који свагда мора бити будан и трезвен у чињењу дела спасења душе своје у овом једном и непоновљивом животу у коме задобија или губи вечни живот.
И сам Бог би био условљен судбином. Не би био слободан од законитости које је Сам дао, а самим тим не би био Свемогући Бог. Сви смо ми искусили парадоксалност истине, и неухватљивост живота. Дух дише где хоће (Јн. 3,8) јер је Дух Божији слободан и самовластан. У Светом Писму нема ни речи о судбини, без обзира што ни један врабац не падне на земљу без (знања) Оца небеског (Мт. 10, 29), али има много места која осуђују на вечне муке оне што се баве гатањем и прорицањем судбине. Татијан у „Речи против Јелина“ каже: „Демони су од људи начинили жртве свог одступнштва. Они су показавши људима распоред звезда… увели судбу која је туђа праведности, јер то, да ли је неко, судија или оптужени, зависи од судбине… Демони су измислили судбину. Као основа за то послужило им је смештање животиња на небо… Али, ми смо изнад судбине, и уместо заблуделих демона знамо Јединога Господа Неизменљивога, и не потчињавамо се судбини, одбацујући и оне који су измислили њене законе“.
Свети Јован Дамаскин у књизи „Тачно изношење православне вере“, каже: „Ако све што радимо, радимо по сили распореда звезда, онда деламо по нужности. Оно што бива по нужности није ни порок ни врлина. А ако немамо ни порока ни врлине, онда нама не припадају ни награде ни казна… а шта више и Бог се показује неправедним, јер једнима даје благодат, а другима невоље. Чак и више од тога: ако се све дешава по неопходности, онда нема ни Божијег управљања светом, ни промишљања Божијег о створењима. И још више: ни разум нам на тај начин не би био потребан, јер ако човек не господари ни једним својим поступком, онда немамо потребу ни о чему да размишљамо… Звезде нису узрочник ничега што се у свету збива – ни постанка онога што постаје, ни пропадања онога што пропада, него служе као предзнаци дажда и промена у ваздуху“.
Истина је да место и време, родитеље, нацију, расу, веру, таленат, лепоту, памет, не бирамо сами већ рођењем добијамо. Окултисти ово зову наша „телесна судбина“ и тврде да је она предодређена. Ми ипак можемо у овим да тим околностима да чинимо преображај бића човечијег. Оне су спољашњи оквир деловања бића. Иако нам је свака длака на глави избројана (Лк. 12, 7) унутрашња слобода је неприкосновена. Да није тако наша молитва, вера, нада, љубав, врлина, подвиг – све би било узалуд! А Господ нам је заповедио да се молимо непрестано, да имамо непоколебљиву веру којој је све могуће, да живимо врлинским животом, да подвигом освајамо Царство Небеско… И још: таленте које смо рођењем на дар добили дужни смо да многоструко умножавамо, јер коме је више дато, више ће се од њега тражити. Немарни према дару Божијем биће осуђени на дан суда, не због судбине, него због лењости и злог срца свога.
Сваки који верује пророцима судбине нека зна да у часу страшнога суда они неће моћи ни себи помоћи, а камоли онима који се у њих уздају. Они који су будући сами преварени друге варали, видеће гнев Божији на себи и својим потомцима још на земљи. Погледајте плод њиховог живота, заиста ћете их по плодовима познати. Свети оци Православне цркве посветили су многе стране разобичавању астрологије. Преподобни Максим Грк каже: „Лажљиво, безбожничко учење звездочатаца и предсказивача судбине по данима рођења, није одозго и није благодаћу Светога Утешитеља откривено Халдејцима, Јелинима, Египћанима, него је откривено од самих лукавих и човекомрзачких демона а на погибију оних који им верују“.
Предсказивање будућности збива се „по нашаптавању демона“ који понекад и погоде, али најчешће лажу. Разлози због којих ово ђаво чини су следећи: „Зна лукави да нас путем обмане предсказивања лако може одвући од Бога ка себи, наводећи нас да верујемо да звезде управљају нашим поступцима и расуђивањима, јер ако примимо такву веру мало ћемо бринути о гресима својим правдајући се утицајем звезда. Кад наиђу тешке околности, окривљаваћемо Бога као творца зла. Понашајући се тако лишићемо се заступништва Божијег, и тад ће врагу бити веома једноставно да нас низведе на дно ада“.
Богонадахнути свети оци који су Духом Светим расуђивали правилно о ономе што је корисно за људску душу! Како да не верујемо светлошћу вишњег света просвећенима, а да верујемо духовно слепим лажним пророцима? Истина се не открива таквима. Истина ослобађа од заблуда: Познаћете истину, и истина ће вас ослободити (Јн. 8, 32). Знање истине је слобода од ропства лажи. Знати истину значи Бога знати. А кад Бога знамо знаћемо и за што треба бити послушан Његовој светој човекољубивој и савршеној вољи. Нека нам Господ Христос и Пресвета Богородица дометну вере, познања и љубави еванђелске, да се сачувамо и спасимо од замке лукавога. Амин.
Jaња Тодоровић
