У настојању да објасни тајне људске душе, астрологија представља неку врсту древне психологије. Каже: астролог не прориче, него саветује како да се искористе повољни, а избегну неповољни утицаји. Како живот свих живих бића на земљи зависи и од неба, астрологија објашњава смисао те везе са циљем да олакша положај човека у овоме свету. Одбацује судбински фатализам, а планетарне утицаје користи као „повољан или супротан ветар“ у пловидби душе морем живота.
Иако човек избором добра и зла бира и своју вечну судбину, астро-психологија тврди да човек никад није сасвим слободно биће, јер је условљен многим чињеницама материјалног света. Већина људи живи нагонским животом и није узрасла до слободе избора. Умне, осећајне и делатне способности незрелих личности подлежу утицају природних стихија. Страсти и навике постају друга човекова природа. Унутрашње, духовно биће већини љу ди остаје потпуна непознаница. Уколико човек самовољно продре „у више сфере духа“ (поднебеских духова зла п.а.) он нема никакав компас кретања у том „тамном вилајету“. Астролози сматрају да њихова наука у руковођењу душе од нижих облика свести ка вишим, може бити од велике користи.
У „Теорији о дубинској психологији“ К. Г. Јунг каже да највећи део свесне активности човека бива условљен несвесним, које захвата 90% мозга. Окултисти налазе да натална мапа као рентгенски снимак јасно показује слику несвесног. Она помаже човеку да брзо и лако дође до разумевања суштинских проблема личности. По њима, астрологија у овој области даје најбоље резултате.
Астролог психолошке етапе излечења човека: исповест, тумачење, васпитање и преображај, такође добро познаје јер су оне и његов метод рада. Уз карактерне типове колерик (ватра), сангвиник (ваздух), флегматик (земља), меланхолик (вода), иде и одговарајући квалитет знака. Слике символа наталне карте су „архетипске представе“ које астролог осветљава указујући на пут превазилажења проблема. Припрема особу да се зрело суочи с проблемом, и развије свест да нема коначног решења ни једног проблема него само разумевање истога; да освести осећање кривице, комплекса, немоћи, заблуда; да разуме људе и себе, и свет око себе. „Како ће поучавати друге онај који није сам упућен“, истиче Јунг, сматрајући да човек посвећеник више може помоћи јер „одлучујућа ствар није лекарска диплома него људски квалитет“. Сличан је задатак астролога који „мора васпоставити индивидуу у праву егзистенцију, и тиме јој обезбедити смисао живље ња“ (М. Хоун, стр. 27).

У овом смислу 12 знакова представља 12 путева живота. Особа себе не поистовећује са особинама знака, него лоцира своју „архетипску позицију“. Обојена је и другим знацима, јер у себи носи све могућности. Планете су символи степена духовног развоја бића, а индивидуа напредује пролазећи све етапе освешћене хороскопом. Поља хороскопа показују где ће и како ће особа најбоље реализовати дате јој таленте. Тако је „астрологија звезда водиља из мрака незнања и очајања“, само ако остане у границама које су јој дате – поручују астролози.
Астрологија путем символизма повезује све културе и религије као „архетипске слике“ ускладиштене у подсвести свакога човека. Говори универзалим језиком окултних символа једнако разумљивим за све људе на планети. На пример: сакрални број 12 је присутан у свим културама: ведска традиција познаје 12 видова богосунчане путање, то јест 12 божанских бића са 12 сфера власти; грчка митологија располаже са 12 Херкулових подвига, а германска са 12 Асирових кућа; астрологија познаје 12 зодијачких знакова; у Старом Завету 12 синова Јаковљевих су родоначелници 12 племена Израиљевих; у Хришћанству има 12 апостола као облика богопоштовања; Откровење показује 12 врата Небеског Јерусалима… Све су ово области колективне свести човечанства (Hamaker-Zondag, Astrologija). Астро-нумерологија свој символизам упоређује са библијским: 12 зодијачких знакова је 12 апостола; 7 планета је 7 архангела; 4 елемента су 4 животиње крај Божијег престола; тројединство духа, душе и тела је Божанско Тројство у човеку.
Душа је условљена „телесном судбином“ коју творе: гени, карактер, средина, знање, образовање, раса, нација, старост, здравље, лепота, интелигенција, телесни састав, психолошка структура (?), духовни живот (?). Душа – шта је то?
Материјалистичка психологија не познаје постојање душе као боголике и од Бога створене, већ психу дефинише као израз „нервних завршетака функције мозга“. Телесно душевни човек, не зна да је свака болест последица греха, па и болест душе, или нарочитог Божијег промисла. „Плата за грех је смрт“ (Рм. 6, 23), вечна смрт и душе и тела. Пошто нема другог имена под Небом којим се људи могу спасити, осим имена Господа Исуса Христа (Д. А. 4,12), ову, од Адама наслеђену болест грешности људске природе, може само Божија сила исцелити. Астрологија, која се преплиће са окултном сфером безбожне психологије, нема јасну представу о болести душе и тела, па не може знати ни прави лек.
„Два су основна вида људског живота; телесни и духовни. Тело је оно чиме се изражава душа, а душа је оно чиме тело живи. Телесна чула; вид, слух, мирис, додир укус – јесу двери душе. Кад се човек њима користи неправилно тело постаје тамница за душу. Иначе су тело и душа храм Духа Светога, Црква Божија. Живот душе се састоји од три дела; ума, срца и воље. Ум обухвата ментални живот човеков и његово мишљење. Ум је око душе. Слободна воља је дар Божји човеку да слободно дела у складу са мислима и осећањима својим. Срце је средиште бића људског и још се зове „дух“. У срцу је савест, страх Божији, љубав Божија. Срцем (духом) човек зна Бога, осећа Бога, трага за Богом, у Њему налази покоја. Бог се открива срцу људском. Срце је престо Бића Божијег. (М. Јован и М. Андреј, Деца апокалипсе, 182-184). Душа је бесмртна и зато драгоценија од смртног тела. Обожити биће значи одуховити ум, срце, вољу – васцелу душу, и њоме владати телом и чулима. „Неразумну душу воде и њоме управљају тело и чула ,док разумна душа води и управља телом и чулима. Твоје истинско биће није у видљивом телу, него у невидљивој души“ (свети Јован Дамаскин).
Кад тело страда, страда и душа. Телесна болест је привремена, а душевна вечна. Зато је претежније лечити душу духовним лекарствима вере, поста, молитве, исповести… гледајући на многе примере чудесно исцељених од самога Бога, или преко лекара душа људских. Једини Бог савршено познаје створење своје љубљено које је саздао по „образу и подобију“ Своме. Речју Светога Писма казује му шта треба да чини за своје добро. И пријатељима Својим, светим Божијим људима, открива спасоносне тајне пресудне за васцело биће људско. Ђаво и грех помрачују и убијају душу, а благодат Божија и врлина просвећују и оживљавају душу. Где је ту судбина или предодређење? Зар ћемо осатањеним окултистима више веровати него слугама Божијим?
Прекрасна логосна душа човечија је центар васионе! Свет ради ње постоји. Човек да сав свет задобије, а душу изгуби (Мк. 8, 36), ничим је не може откупити ни у овом ни у оном свету. Боголика душа лепа је Најлепшим, мудра Премудрим, бесмртна Бесмртним, богата Богом! Господе Исусе Христе, саздатељу и душе и тела, просветли Духом Светим и спаси од астролошке заблуде све душе које у Тебе верују, и уведи их у Царство Небеско. Амин.
Јања Тодоровић