Астрологија је у извесном смислу псеудо-религија. Божићни тропар нам указује да се звездари клањају звездама, јер оне у срцу човековом заузимају место Бога, а астролог више верује у моћ и утицај судбине путем звезда, него у Божију свемоћ.
Астрологија као пут самоспознаје путем небеске механике, без истинитог знања о њеном Творцу, жели да се наметне као свеприсутни планетарни логос који обједињује све религије, остајући супериорно изнад њих. Хришћанску еру Риба види само као једну етапу у развоју човечанства која у овом веку заувек пролази. Напомену ћемо да символ рибе који су први хришћани користили, знак ихтис, није астролошки символ, него знак распознавања хришћана у време гоњења катакомбне цркве и символ Господа Исуса Христа, Месије и Сина Божијег.
„Религија“ савременог атеизираног антихристовског времена која је најшире распрострањена јесте – окултизам: материјалистичко-магијски поглед на свет у коме је човек центар васионе и њен бог. Човек без Бога немоћан природно тражи моћ у тварима и бићима око себе (Рм. 1, 25), будући одвојен безбожним животом од живоносног извора Божије свемоћи. Астролошко сујеверје је изопачена вера огреховљеног палог човека, који не верује у Свету Тројицу, серафиме и херувиме, анђеле и арханђеле, већ у трице и кучине, по речима апостола Павла.
Савремени паганизам и идолопоклонство горе је од прехришћанског, јер је познао закон Божији и љубав Христову, и – одбацио је! И склопио савез са сатаном, од кога још из времена Каиновог општења са злим духовима поднебесја, добија откровење тајни њихових, а нарочи то откровење о распореду звезда и њиховом утицају на човека. Ово мистично тајно знање скривено од људи данас би требало да мења име, јер је постало модерно, јавно и наметљиво свима доступно.
Примање печата Антихриста у душама људи десиће се далеко пре његовог физичког појављивања, а многи лажни пророци поравнавају му пут идући у сусрет своме богу. Астрологија је једно од моћних средстава, јер говори универзалним језиком символа свим културама и друштвима привлачно и прихватљиво. А кад дође месија – Антихрист, људи ће га препознати као бога, јер су већ научени да свет гледају оком магијским, које од космоса очекује силе и чудеса, али не спасоносна за тело и душу, него фасцинантна за ум. Општењем с њим уз духовну помоћ из виших сфера, примања космичке енергије, творења пророчких и исцелитљских чуда, представљају духовност какву савремени човек жели. Она одбацује застареле технике старог доба: ношење крста и покајање, жртву и одрицање, пост, молитву и бдење, добровољно сиротовање и странствовање, које сматра превазиђеним. Астролози не проповедају неку посебну религију, већ сматрају да су све религије путеви ка једноме Богу. Тврде да хороскоп није у супротности са науком Божијом, већ да је јасни показатељ премудрости Његове сакривене у космичком закону. Астролози су сместивши животиње на небо, и давши планетама имена многобожачког пантеона Грчке и Рима, уздигнувши славу мртвих кипова, лажних божанстава и бесловесних животиња изнад славе човека створеног по подобију Божјем са назначењем да буде бог по благодати и господар природе, унизили величанство човечијег бића.
Псалми богонадахнуто сведоче: „… Све што дише нека хвали Господа… небеса и звезде нека хвале Господа…“. „Небеса казују славу Божију, а небески свод објављује дело руку Његових“ (Пс. 19,1). Богојављенска стихира потврђу је службу звезда Божијих: „Свака твар служи Господу, и ангели и људи и звезде и природа“.
Човек је највећа видљива загонетка света. Важније је спознати циљ и смисао човековог живота на земљи, него бесконачни и несазнатљиви звездани васиони поредак. Бог силу и премудрост своју пројављује и кроз звезде и кроз планете. Да бисмо Га видели и разумели закон Његов положен у природи, морамо духовним подвигом очистити ум и срце као духовне органе сазнања. Ава Јустин каже: „Хуманизам европски и мистицизам азијски, засновани су на телу и крви као гносеолошким оруђима познања Бога, човека и света, а без благодати Духа Светога. И зато се човеку не даје откровење тајне спаситељске мисије Исуса Христа који се само Духом Светим може разумети“.
Ако постоји закон, мора постојати и Законодавац. Разумевањем закона доћи ћемо до разумевања воље Законодавца. По законима од Бога датим у свету се одвија узајамно дејство материјалних чинилаца. Природа утиче на формирање физичких и душевних особености које не условљавају слободу духа. Дух – безвремени и безпросторни, дише где хоће и није условљен материјом. Велика је тајна бића човечијег. Човек јесте микрокосмос јер у себи сједињује духовно и материјално начело, али је душа његова драгоценија од свих светова. Узалуд је да сав свет задобије а души својој науди, каже еванђелист. Човек је боголика икона Свете Тројице: у њему су сједињени Бог и природа, Дух и тело. Иако је са земљом везан телесним потребама, човечије постојање је изнад природе и природног закона, живећи благодаћу Божијом, оно је натпри родно и условљено, као и природа, Творцем неба и земље.
Путем астрологије истинито богопознање је немогуће, а самим тим ни човекопознање. Просветљење које окултисти обећавају следбеницима, личним напорима а без благодатне силе одозго, води човека у гордоумно бесплодно расуђивање. Благодат је дар Божији човеку, а човек спрема срце своје подвижничко-аскетским и врли нским животом, а не знањем лажних мистерија. Свети оци кажу да у борби против демона, против страсти и греха, чак ни само крштење није довољно. Неопходно је ново рођење Духом Светим и крштење Огњем духовним очиститељним, кроз свецело унутрашње преумљење, тј. покајање, на које нас позивају апостоли, пророци, свети оци цркве. Пут од земље ка звездама привлачан је за незнабожце, док богобојажљиви, уколико се из неких разлога на њему нађу, покајањем одбацивши магијски приступ животу, ум свој уздижу од звезда ка Богу, од неба чулног ка небу духовном. Виђење прошлости и будућности ништавно је у поређењу са виђењем: својих грехова, пада човековог, света палих духова, разних земаљ ских прелести, вечне смрти, страшнога суда (О. В. Јелисејев, Православни пут спасења…)
Астролози тврде да њихово учење није у супротности са хришћанством. Постоји један посебан правац који се зове „хришћанска астрологија“, нарочито привлачан за православне хришћане, недовољно упознате са својом вером, који не знају да је астрологија од Бога и Цркве као гатање по звездама строго забрањена!
Најчешћи аргумент у одбрани легитимности астрологије, узимају еванђелски догађај о три мудраца (звездара) са Истока који, тобоже, помоћу астролошког знања проричу о часу и месту рођења Спаситеља света. Ко не познаје православно тумачење овог места Светог Писма, повероваће им јер то заиста пише у Библији. Три звездара (Валтазар, Гашпар и Мелхиор) су цареви са Истока, мудраци, љубитељи Божије премудрости и боготражитељи, а не магови и чаробњаци. Напорима људског ума и знањем по човеку, они су достигли ону меру духовног раста, где су вођени вером у Бога и звездом Божијег промисла били спремни да приме откровење о рођењу Богомладенца, Господа Исуса Христа, Спаситеља света. Поклањају му дарове – злато, тамјан и измирну, символе – знања, славе и богатства људског, принесене на жртву Оном Који има свако знање, моћ и славу. Ово символише и три службе Спаситељеве: свештеничку (тамјан), царску (злато) и пророчку (измирна). Звезда која показиваше пут јесте интелигентна сила или анђео, а не небеско тело, јер је ишла кад они иду, стајала је кад се они одмарају, нестајала и опет се појављивала кад су мудраци ушли у свети град, спустила се на улаз пећине Витлејемске да покаже јасле у којима лежи богомладенац, и по обављеном задатку – нестала. (О. Јустин Поповић, Тумачење Еванђеља по Матеју,29). И још: звездари нису тражили неког гуруа, аватара, космичког учи теља, него цара Јудејског, Месију.
Култ сунца, месеца и звезда код паганских народа био је веома развијен, небеска тела су поштована као божанства, приписивана су им божанска својства и моћи, вршили су поклоњење као живим бићима. За хришћане видљиво сунце представља символ невидљивог духовног Сунца Правде, Господа Христа: „Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања, они који се звездама клањаху, од звезда беху научени да се поклоне Теби, Сунцу Правде, и да те познају, Исток с висина. Господе, слава Теби“, гласи божићни тропар. Звезде је Творац неба и земље створио да буду знаци временима и да светле у тами: „Сви пагански богови су демони, а Господ је небеса створио.“ Звезде су створене да управљају даном и ноћи, и да деле светлост од таме (Пост. 16-18); и рече Бог: „Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама“ (Пост. 1, 14).
Астролози покушавају да докажу да је хришћанство прихватило култ звезда, позивају се на римокатоличке папе: Сикст IV, Јулије II, Лав I, имали су астрологе као саветнике током њиховог папства, док су Павле III, Урбан VII, Леон X, били и сами добри познаваоци астрологије. Иако је у средњем веку астрологија наишла на плодно тле код папа, кардинала и клира, она никад није била службено призната од римокатолика. Свој процват у време ренесансе, астрологија донекле дугује Римокатоличкој цркви и папама.
Велики реформатор Мартин Лутер, између осталих деформација црквеног живота, побунио се и против астролошке моде у Ватикану тога доба, и одлучно захтевао реформацију цркве и враћање изворним коренима чистоте вере и ауторитету Светога Писма, одбацујући сваку врсту магије, па и астро-магију. И данас, у 20. веку, астролози траже црквени легитимитет своје „религије“ у окултизму папства тог доба, истовремено пребивају у потпуном незнању о томе какав став Источна Православна Црква има о астролошком учењу.
Звезде не одређују човекову судбину, него човек одређује будућност све твари, па и звезда. Кад се на земљи родио Месија, звезде учествују у радости (Мт. 2,2) као и у болу страдања Христовог (Лк. 23, 45), и у космичким променама које претходе Другом Христовом доласку (Мт. 24, 29) и деле нашу наду, сва твар чека да се јаве синови светлости да је ослободе од пропадљивости… Адам је падом у грех, пао у смрт, и за собом повукао целокупну творевину. Ослобађањем од власти греха, смрти и ђавола, искупитељском жртвом Христовом, заједно са човеком сва твар се ослобађа, и зато природа чека синове светлости: „Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом ишчекујемо“ (2. Петр. 3, 13). У небеском Јерусалиму сама слава Божија би ће светлост људима и неће имати потребе за светлошћу небеских тела (Откр. 21, 23).
Тражећи узрок свог страдања, прведни Јов добија од Бога одговор у разумевању тајне Божије свемоћи и људске немоћи, коју човек треба смирено да прихвати и верује Богу: „Можеш ли свезати милине влашићима? Или све зу (Ориона) штапима разрешити?… Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?“ Очигледно, Јов о томе ништа не зна, и тајне Божије прихвата – ћутањем.
У Мојсијевом закону читамо о забрани бављења било каквом врстом гатања под претњом смрћу: „Не обраћајте се гатарима и врачарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. Ако се обрати гатарима и врачарима да чини прељубу с њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа ње гова“ (Левит. 19, 31; 3. Мојс 20. 6).
Тражећи духовну помоћ од врачара људи опште с демонима вршећи прељубу с њима, уместо да буду верни Богу иштући од њега помоћ. Зато Бог обећану земљу даје вернима прогонећи незнабошце из ње. У Законима Поновљеним стоји опомена изабраном народу: „Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по зездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом који год тако чини, и за те гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога својега. Јер ти народи које ћеш наследити слушају гатаре и врачаре, а теби то не допушта Господ Бог твој. Пророка испред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте“ (5. Мојс. 18, 9-15). Пророк Који је Син Његов љубљени, Који је по Његовој вољи, и Кога нам је Бог заповедио да слушамо, јесте – Го спод Исус Христос Спаситељ света.
Пророк Исаија, проричући пропаст Вавилона због његовог безбожништва и бављења магијом и астрологијом, говори: „Стани сада са врачањем својим и са мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила. Уморила си се од мноштва намера својих: нека стану сада звездари, ко ји гледају звезде, који проричу сваког месеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена“ (Исаија 47, 12-14). Ова страшна опомена могла би се данас упутити, како европским и америчким, исто тако источним и православним народима, који окрећу лице своје од Истинитог Бога и науке Његове, и врше прељубу са лажним пророцима и лажним боговима, питајући њих за савет.
„О онима који се од болести лече враџбинама“ свети Јован Златоуст упозорава да се не сме ићи у посету Божијим непријтељима, маговима и чаробњацима, да је боље умрети уздајући се у Бога него ићи код њих. Они који се користе њиховим услугама умиру пре времена и иду у вечну муку. Јер, онај који иде астрологу „самога је себе лишио помоћи Божије, остављајући себе изван промисла, па ђаво како сам хоће управља делима његовим“.
И на крају овог поглавља да видимо шта о овој теми кажу Канони свете Цркве који се односе на гатање, у које спада и астрологија:
1) 24. Канон Анкирског сабора (314) Гатари и они који следе незнабожачке обичаје, или који у своје куће доводе неке да им бајају, или ради очишћења, нека се подвргну правилу о петогодишњем кајању, прелазећи кроз установљене степене, три године нека припадају и две године молитве, али без причешћа.
2) 36. Канон Лаодикијског сабора (360) Свештене особе или клирици, не смеју бити гатари, ни врачари, нити се бавити гатањем у бројеве, или у звезде, нити правити некакве амајлије, које нису ништа друго до окови њихових истих душа. Који пак носе такве амајлије, наређујемо да се изагнају из Цркве.
3) 61. Канон Шестог Васељенског сабора Који се за помоћ обраћају гатарима, или тзв. „стотницима“, или другима који се сличним пословима баве, све са циљем да би од ових сазнали оно што желе да открију, нека сходно ономе што су већ оци наши у погледу њих наредили, подлегну правилу о шестогодишњем кајању. Истој казни морају се подвргнути и они, који водају медведе или сличне животиње ради увесељавања других, а на штету обичног света, те варајући, проричу некакве лудорије о срећи, о судбини, о родословљу, и мноштво сличних ствари; а исто и такозвани „гониоци облака“, и они који се баве магијом, и који праве амајлије против чаролија, и гатари. А који остану упорни у овој болесној работи, и неће с њоме да прекину и да се уклоне од таквих штетних и незнабожачких измишљотина, наређујемо, да у потпуности буду прогнани из Цркве, као што и света правила налажу; јер какву заједницу има светлост са тамом? Као што каже апостол: шта заједничко има верни са неверним? Како ли се слаже Христос са велијаром? (2.Кор.6,14-16).
4) Канони св. Василија Великог
Канон 65. Који се бави врачањем или састављањем „чаробних напитака“ а сам себе изобличи, нека издржи време кајања прописаног за убице у истом раздобљу, јер је сам себе изобличио у том греху.
Канон 72. Који се учи код врачара или сличних, нека буде под истом казном онолико времена колико и убице (двадесетогодишња епитимија).
Канон 83. Који се баве врачањем и следе обичаје незнабожаца, или доводе којекакве у своје куће да им спремају „чаробне напитке“ да се очисте, нека подлегну правилу шестогодишњег кајања; и пошто једну годину буду плакали, једну слушали, пак за три године припадали, и једну опет стајали са вернима, нека се тек тада приме.
5) Канони Григорија Нисијског
3. Канон Они пак, који се обраћају варалицама, или гатаоцима, или онима који обећавају да ће их кроз демоне од нечега очистити, или сачувати од неког зла, такви морају бити темељно испитани и прозвани на одговорност да се утврди да ли су они, остајући у вери Христовој некаквом принудом били наведени на такав грех, или их је некаква несрећа и тешкоћа присилила па су сасвим презрели сведочанство које смо им поверили и онда својом вољом приступили савезу са демонима. Јер су то учинили одбацивши веру и ако се покаже да више не верују да има Бога Кога хришћани поштују, очито је да такви подлежу осуди као одступници. Али ако их је на то навела некаква велика невоља која је савладала њихов слаби дух и ако су на то били заведени неком варљивом надом, то нека се према оваквима покаже човекољубље на онај исти начин као и према онима који нису могли издржати приликом мучења.
Канони Православне Цркве осуђују сваку врсту гатарства и њихове психо-технике, а ово се односи и на астрологију, амајлије и друго, јер је то пут заробљавања човечије душе од злих духова лишавајући га слободе духа, сло боде избора. Отуда је у канонима изједначавање гатања и окултизма са убиством.
Спаси Господе све оне који су наивно ухваћени у за мку лукавога, и изведи их на Пут Истине, јер сазнаћете истину и она ће вас ослободити, по обећању Истинитог.
Јања Тодоровић, из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.
