Више пута смо указали на повезаност астролошког учења са окултизмом, херметизмом, магијом, реинкарнацијом, паганизмом, религијом Новог доба… Сва ова знања желе да продру у сферу мистичне спознаје света, у тајне доктрине и учења у свези макрокосмоса са микрокосмосом, поштујући принцип: „како горе, тако доле“. Објашњавајући тајну човека покушавају да објасне тајну „космичког плана егзистенције“, „космички ум“, и да пронађу везе између њих.
Астрологија учи да се космички разум отеловљује у планетама. Сунчев систем је тело Божије, планете су органи тела Његовог, душу добијају од Његовог живота, покрећу се Његовом енергијом, која је сагласна са Његовом вољом. Свака видљива планета је отеловљење Његовог величанственог ума, која у овом делу Његовог царства остварује свеприсутну вољу Његову. Сва бића на планети јесу отеловљење „планетарног духа“. Планетарни духови имају посебан утицај на бића која се развијају на земљи. Такође, имају утицај на бића других планета аналогно њиховом развоју. Уколико је једно биће на нижем ступњу развоја, утолико је снажнији планетарни утицај на њега. Што је биће умније, индивидуалније, савршеније, утолико је способније да формира свој стил и смисао живота, и мање је подложно планетарним пројекцијама. У томе нам помаже астрологија примењена у свакодневном животу. Упознаје нас са нашим слабостима и склоности ка злу, указује на погодне тренутке прогреса ка добру (Maks Hendel, Astrologija).
Космос и човек чине јединствен организам. Постоји „космички разум“ који свимa управља у циљу коначног добра. Своју силу спроводи кроз планете на људе. У циљу самоусавршавња и ради свеопште „еманације“ (исијавања) и повратка токова свести од нижих облика постојања ка вишим. Планете су учесници у „божанским принципима“ и зато су повезане са минералним, биљним, животињским и људским светом у једну целину која трпи међусобне магнетне, физичке, енергетске и друге утицаје. Какав је био пут силаска разума, такав је пут усхођења, тј.повратка извору космичке интелигенције.
Астролози сматрају да је ово заједничко учење свих религија. Њихови циљеви су исти. Астрологија стоји на највишем нивоу разумевања и откровења космичке свести не супротстављајући се религијама које уче да је Бог један, а путеви ка Њему различити.
Астрологија познаје један већи зодијачки круг у коме се креће Сунце у оквиру једне „космичке године“. Осим дневног кретања, Сунце има спирално кретање са целим сунчевим системом по небеској сфери, кроз 12 зодијака. Сваке године, тачка у којој Сунце прелази равнодневницу помера се за 50, 1 секунду, а сваке 72 године за 1 степен. За пролазак великим зодијачким кругом потребно је 2.156 година, а за цео круг 25.863. године. Са тачке гледишта астролога, ово кретање свемиром веома је важно јер долази до „поклапања интелектуалног и физиолошког зодијака“ (последњи пут то се догодило 498. године), и то представља нови ступањ еволуције човечанства, нову етапу у напредовању према вишој егзистенцији.
Ово кретање изазива смену епоха на земљи. На пример: еру Риба одликовао је хришћански дух, еру Овна ратнички, еру Бика земљораднички и сточарски, еру Близанаца појава писмености и сл. Ера Риба управо се завршила у прошлом веку и ушло се у еру Водолије (Акваријуса или Новог Доба) која би требало да буде златно доба човечанства. Она ће трајати један „космички месец“ дакле, 2156. година.
Како „космос-логос“ као у огледалу одсликава структуру земаљских збивања, то се унапред може знати и припремити за предстојеће догађаје. У том смислу планетарни духови су наши помагачи и учитељи. У складу са сменом епоха, на земљи се инкарнирају Аватари, Месије, Пророци, да људе науче космичким законима живота. Нове законе за ново доба донеће давно очекивани Месија: „Светски учитељ који не долази да суди, него да помогне и надахне на нови живот… Господ Маитреја код хришћана познат као Христос, који чекају његов Други долазак, Јевреји Месију, будисти петог Буду, муслимани имама Махдија, а Индуси Кришну – то су све имена једне те исте особе. Његово присуство у свету гарантоваће светски мир, и уз његову помоћ изградићемо нови и лепши свет…“
Улога Луцифера је за добро свакога човека: „Луцифер у сваком од нас дела да би нас довео до целовитости. Пошто се крећемо ка Новом Добу које је доба људске целовитости, свако од нас ће морати да прође оно што зовемо „луциферијанском иницијацијом“, чином заветовања Луциферу нарочитим пролазом кроз који мора ући ако жели да дође до сопства и целовитости.“ (David Spengler, вођа покрета New аge, 1978.).
Пут „самоостварења и самоспознаје“ тесно је повезан са кармом и реинкарнацијом, са јогом и медитацијом. Сви поклоници астрологије иду „путем спознаје“ и спремају срце и душу да прими печат… Човек рођењем добија јединствен „звездани код или печат“ који остаје у њему током целог живота. Способности са којим се рађа кармички су везане за прошли живот. Рађамо се у тренутку кад је распоред звезда најповољинији за реализацију судбине из претходног живота. Тако, по кармичкој астрологији, не предодређују судбину звезде, него заслуге из претходих живота, захваљујући којима душа бира најадекватнији положај звезда у свом рођењу.
Астролог, G. Tarner, у својој „Астрологији“ каже „да су живот и судбина сваке душе испланирани пре рођења од неког вишег интелекта.“ Астролог из звезда „чита“ карактерна својства и друге могућности које личност носи са циљем да их максимално развије и стекне највиша знања. Околности живота су условљене тако да обезбеде неопходне духовне и физичке услове за развој душе.
Закон карме је закон узрока и последице, док кармички односи из претходног живота условљавају судбину, а космички закон предоређује место и време рођења. И наследни фактор је условљен, као и родитељи које смо прошлим животом заслужили. Положај звезда условљава и карактер, који је опет етапа која се наставља на претходни развојни период. Дакле, родитељи не рађају децу својом вољом, већ деца бирају родитеље. То је воља „космичког разума“ отеловљеног у боговима, људима и природи.
Сам Шива објављује: „Природа је магија, то знајте; а господ Шива њен Господар; сва бића из њега извиру, из господа Чаробњака…“ и сва бића окренувши точак карме опет у њега увиру.
Душа само пролази из живота у живот ради напретка у знању док се не преобрази у „чисти дух“. „Свест“ искуства животна бележи у „подсвест“. Сваком новом инкарнацијом душа узима из подсвести оно што погодује њеном развоју док се коначно не просветли. Чак и тело које узима представља материјалну копију душе. То је разлог различитости у изгледу, здрављу, каркатеру. Дух је повезан са „надсвешћу“ и свако ново искуство пореди с космичким законом. Путовање душе земаљским искуствима узрокује различите стадијуме духовног развоја, зато је и степен просветљења код свих различит. Душе су „прикључене“ на исти извор „космичке енергије“ и горе као сијалице, нека светли јаче, нека слабије. Циљ? Бити као Бог! И не само „као Бог“ (Пост. 3,5) него освестити да твоје сопство, твоје „Ја јесам“ јесте божанско.
„Наш бог је човек!, јер сваки човек је бог! Човек и Бог су релативни, добро и зло, истина и лаж, живот и смрт. Њихово испољавање зависи од стања свести. Свестан човек види само два лица исте стварности. Бог је релативан. Свако има Бога каквог хоће. Уметност, наука, религија, су различити путеви изражавања једне истине. Религије су разни путеви обожавња Бога. Не постоји „апсолутна истина“. Само „авидја“ (незнање) дели човека од те стварности. Пут самореализације и самоспознаје, уз јогу и медитацију, ослобађа човека од те „маје“ (илузије) (Svami Vivekananda, Gjana Yoga).
Свето Писмо негира реинкарнацију: „Људима је одређено једном умрети, а потом суд“ (Божији) (Јевр. 9, 27). Зло и добро се не могу изједначавати јер „плата за грех је смрт“, и „тешко онима који зло зову добрим, и добро злим.“
Богомудри свети Николај Српски је правилно оценио религију хиндуизма у многим њеним варијантама, па и у варијанти „новодобаца“ коју проповедају астролози и окултисти: „Кад би Индија знала истину, зашто би чека ла Аватаре и Месије? Чека она нове јер не верује у старе! Чека Месију јер је видела да јој не помаже ни Гаутама, Зен, Патанђали, Санкија.. (Ошо Раџниш, Саи-Баба, Махариши, Сатјананда…п.а.) Философија окултизма, као и философија хиндуизма је философија очаја и песимизма, без Бога и наде!“ Ведантини тврде да се Бог открива и као зао, и да само мали број људи има смелости да га обожава као Злог, као Страхоту, као Ужас, као Смрт! – то је наличје лица Божијег. Ово учење свих религија које воде истом Богу, лако је разумети а још лакше живети. Хришћанство је нешто сасвим друго. Уска и стрма стаза спасења којом иду малобројни, од Бога изабрани и призвани. „Само је Богочовек Христос истинити Бог. Ко то не види и не исповеда – незнабожац је. Признаје ли ма ког другог за Бога, опет је незнабожац… А да је Он истинити Бог показао је тиме што има вечни живот, и што вечни живот даје онима који верују у Њега… То је мерило. Лажан је сваки Бог који људима не може да осигура вечни живот. А то не може нико ко није победио смрт. Богочовек Христос је једини победио смрт – васкрсењем!“ (свети ава Јустин Ћелијски). Космички разум, по учењу астролога, требало би да буде Логос Божији, а то је Исус Христос. Реинкарнација душе, или васкрење душе за живот вечни! Много путева, или само Пут? Зашто нас је Господ Христос позвао да се свега одрекнемо и за Њим пођемо, говорећи: „Ја сам Пут… Ја сам Истина… Ја сам Живот… (Јн. 14, 16). Ја сам Врата… Ја сам Васкрсење (Јн. 11, 25)? Одговорићемо у наредним по глављима, а у другом делу књиге јасно ћемо показати ра злику између Православног пута спасења и свих других духовних учења.
Јања Тодоровић, из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.
