Приказ сатанистичких материјала припадника сатанистичке верске секте “Деца ноћи“
Hе тако давно (посматрано кроз призму миленијума и векова који нас деле од тренутка нашег постања и почетка узвишеног процеса нашег постојања), Зигмунд Фројд је свом настојању да неупућенима ближе одреди и појасни суштину несвесног, на широка врата у науку увео појам леденог брега – санте леда која плива у води. Нагласио је, при том, да видљиви део санте (изнад површине воде) подразумева и претпоставља свесни део личности једне индивидуе, док се остатак (сакривен испод површине) односи на несвесно-подсвесно. Тиме је сликовито изнео своја схватања о природи и устројству човека и његовог менталног склопа.
Истражујући социокултурне обрасце понашања и доживљавања људи, њихових тежњи и настојања да себи одреде место у природи која их окружује, чини ми се да се на измаку 20-ог века поново налазимо на прекретници и када, хтели ми то или не, поново морамо посегнути за појмом леденог брега, како бисмо ближе сагледали и одредили оно што нам се дешава последњих деценија овога века. Конкретно, на плану религије и религијских стремљења. У времену свеприсутне ерозије устаљених моралних норми и принципа, у ери свеприсутног процеса преиспитивања досадашњих ставова и схватања као и општег пада животног стандарда, све више нам се намеће и поставља проблем деловања разноразних верских секти. Никада нисам био присталица закона случајности и мислим да се ништа не дешава случајно. Другим речима, све има своје узроке и своје последице. Са друге стране, поучени свим досадашњим збивањима на овим нашим просторима, немамо више права на опсервације типа: “То се нас не тиче” Тиче нас се, и те како! Није тачно да се све то дешава тамо негде, другима, далеко. Дешава се овде, дешава се нама. Проблем је ту, постоји, притиска нас и изнад свега потрајаће.
Чињеница са којом смо сви ми суочени и коју нико више не оспорава односи се на успостављање новог светског поретка. Такав поредак засигурно тражи и нову религију која ће бити у његовој функцији. Но, пре саме реализације свега тога потребно је срушити све сада постојеће конфесије и конфесионалне системе; дакле, између осталог и Православље као веру на овим просторима. Тај процес дезинтеграције тече и остварује се преко програма ширења и развоја верских секти. Ма колико оне биле различите и различито третиране исходиште им је исто. Циљеви такође. У том смислу их можемо поистоветити са Фројдовом сантом леда из најмање два разлога:
Прво, о њима се много мање прича, говори и пише (зна), но што стварне потребе налажу. Права истина о њима, њихови стварни циљеви су “испод површине”, невидљиви су. Највећи део популације није их ни свестан, шта више, није ни свестан да постоје, да делају. У већини случајева, и када човек буде и директно угрожен, не уме да препозна или наслути механизме њихових деловања, баш као што просечан и просечно едукован човек не уме да се носи са сопственим подсвесним (несвесним) подстицајима и потребама.
Друго, програм деловања свих верских секти и њихов циљ успостављања тоталне контроле над појединцем, тиче се подсвести и полази од ње, односно од утицаја на њу. Многобројне технике су осмишљене за манипулацију људским умом (не могу се све ни побројати), међутим, све оне базиране су и тичу се атака на подсвест појединца. Разним видовима структурирања и програмирања људског ума верске секте остварују своје циљеве који су у дубокој супротности са стварним људским потребама и потенцијалима.
Y начелу, не постоји посебан тип личности за који би се могло рећи да одговара секташу, међутим, врло је битно сагледати популације из којих се регрутују чланови верских секти. У том процесу “одабира” будућих чланова секти, вође верских секти наступају крајње промишљено. Њихов избор је све само не случајан, вође верских секти и сви они који врбују, агитују у њихово име, јако добро знају према коме треба усмерити своје активности. Иду на сигурно, врбују тамо где знају да ће имати успеха и при томе се користе најсавременијим достигнућима науке и технике, а основу свега тога чини добро познавање људи. Једно им се мора признати добро су организовани и нису нимало површни у свом наступу. У жижи њиховог интересовања су пре свега “људи са проблемом” и у проблемској ситуацији. Када скицирају такво стање они онда несебично нуде своју “помоћ” и сервирају готова решења. Крајњи исход је само њима знан и по правилу је катастрофалан за оног коме се “помогло”.
У којој мери је деловање верских секти (нарочито сатанистичких) опасно по интегритет сваке људске индивидуе показујући читаоцима на конкретном примеру, анализирајући “стваралаштво” једног мог клијента, иначе младе особе, старости 24 године, (наводно бившег) члана сатанистичке секте “Деца ноћи” (која је иначе карактеристична по томе што јој је основна одредница, програмска орјентација да своје чланство једним крајње перфидним и крајње лукавим наступом води ка тоталном прекиду свих емоционалних веза, уопште, веза са спољним светом и на крају ка самоуништењу).
Слика : Нема морала илузије – ПРИЛОГ бр.1:
Ову интелектуалну конструкцију мог клијента чине 3 елемента: Први, натпис слоган “НЕМА МОРАЛА” Други, слика страшног, БОЖЈЕГ СУДА (копија гравире из 14. века), суда и суђења на коме Бог одређује ко је праведник, а ко грешник, ко ће у Рај, а ко у Пакао.
Трећи, реч “ИЛУЗИЈЕ” Као смисаона целина овај конструкт је запањујући, ужасавајући и открива сву деструктивност и срж сатанистичких идеја и стремљења. Тумачимо редом: “Нема морала” – дакле, све је дозвољено, не постоји могућност сагледавања и разграничавања доброг од лошег, дозвољеног од недозвољеног, самим тим не постоји никакав суд. У том смислу је и слика Божјег суда у конструкту само илузија, тј. Божји суд не постоји. А ако он не постоји онда нема страха од Божје казне за оно што чинимо и што смо чинили. Гледано из угла верника, мора се признати да је за многе људе страх од Божје казне једна од значајних регулатива њиховог понашања, делује као кочница и део је њиховог моралног делања. Ако нема морала и ако је све дозвољено, где је ту онда човек? И колико се људском и човечном може назвати максима “циљ оправдава средство”? Сетимо се само колико је током историје она донела несреће и јада. Отуда је овај конструкт, конструкт оболелог ума и као такав јако опасан и ужасавајући…
Слика: Šta da-mislim, Ti misli o samoubistvu ПРИЛОГ бр.2
Ово је класичан пример НАЛОГА, СУГЕСТИЈЕ, утиснуте идеје о суициду, самоуништењу. Овај конструкт настао је комбинацијом питања “Шта да мислим?”, слике људског лика и сугестивног, потврђујућег одговора на постављено питање израженог у форми “Ти мисли о самоубиству“. Ова сугестија је одраз манипулације, претходног “програмирања” ума мог клијента и највероватније је у функцији очувања конспиративности групе којој је припадао.
Конструкт глиб-мочвара – ПРИЛОГ бр. 3:
Експлицитно изражена идеја о самоуништењу, идеја о суициду као “брзом” и лаком излазу из “сваког глиба” (цитирано). У целокупном “стваралаштву” мог клијента од 22 конструкта чак њих 8 се односе на суицидалност (дакле, више од 1/3 – и ту је сваки даљи коментар сувишан). (У доњем десном углу види се оштрица/сечиво косе, која је симбол смрти. Прим. ред.)
Конструкт „Кип – Змијска глава“ или “Сатанистички ритуални штап”. ПРИЛОГ бр.4
Доказ да ни један цртеж није безазлен и бесмислен, већ да у себи крије неку и некакву поруку коју треба видети (сагледати) и схватити.
1. Гледано усправно цртеж показује људски лик (“кип”), заправо човека увијеног у некакво платно. Психолошки посматрано цртеж упућује на извесну располућеност личности ствараоца.
2. Међутим, када се цртеж ротира за 90 степени у правцу кретања казаљке сата, сагледава се горња половина змијске главе (чељусти). По библијском предању, сатана је у облику змије преварио Еву и Адама, и узроковао њихово протеривања из Раја.
3. Ако се цртеж ротира за 180 степени у истом правцу (у односу на почетно стање) тада цртеж даје врх сатанистичког штапа који се користи при ритуалима.
Конструкт: “Чаша”, “Мачка” итд. ПРИЛОГ бр.5
Још један вишесмисаони цртеж. На макро плану доминира лик мртвачке лобање (као целина). Међутим, на микро плану, загледајући делове цртежа, да се уочити следеће:
1. Дно цртежа, постоље дршка чаше открива лик мачке, лукавог, самозадовољног израза. По народном предању мачка је ноћно биће, по веровању неких народа и сатанско биће јер краде дух, снагу деци док спавају…
2. Посматрајући централни део цртежа, тамо где би требало да буду носне шупљине и носна кост, запажа се пенис који врши пенетрацију. Коментар: сатанисти заговарају сирову сексуалност, инцест, сексуалне оргије и сл.
3. Ротиран за 90 степени у правцу кретања казаљке на сату цртеж у свом горњем делу приказује главу птице грабљивице (са јако истакнутим, назначеним оком). Асоцијације из ове перспективе које могу да се јаве су јасне, и излишан је сваки коментар.
Конструкт цртеж: “САТАНА“ ПРИЛОГ бр. 6
Овај цртеж је мој клијент назвао “Рогоња за моју душу“. Квалитет цртежа указује на извежбаност цртача, доказ да је овај цртеж често радио. Уместо коментара: Изјава клијента (цитирано): “Смирује ме, када пожелим да се смирим, обожавам да цртам…” Дакле, нешто слично као и код трансценденталне медитације, овај цртеж има функцију коју има и мантра код ТМ. У функцији је самозаштите програма, одбрана је од налета рациа, има обавезу да појединца држи унутар програма коме је био подвргнут (био он свестан тога или не).
Конструкт – цртеж “Универзална лепота“ ПРИЛОГ бр. 7:
Овај конструкт, цртеж, приказује леш који се распада. Јасно су назначена ребра. Из утробе која се распада “извире” ембрион. Коментар: Из смрти се рађа Нови живот и ово има везе са идеологијом неких сатанистичких секти: (“Убиј се да би се поново родио, у смрти се сједини са Сатаном да би живео вечно…”). Сам чин смрти и разарања је за сатанисте лепота и смрт је нешто чему, по њима, треба стремити (и радовати јој се). Морбидно, нема шта!
Уместо закључка: После приказа и разматрања поменутих конструката мог клијента питање постављено у поднаслову губи свој смисао, дилема нестаје, као једина права истина остаје појам “Сатанизам стваралаштва”; огромна снага, ледени брег који нас притиска и који ће све више бити “у току”, откривен је и откриван. Процес сазнавања је започет, истрајмо у томе! Назовимо ствари именима која им приличе, јер, чињеница је, све оно што нам се нуди, рекао бих са свих страна, баш нам и не приличи, нити има много тога заједничког са општељудским, човечним. А људи смо, зар не?
Радослав Јоцић, дипл. Психолог
