Шта можемо научити од култа Божја деца – Children of God,
деструктивне заједнице Давида Берга
„Постојала је извесна узнемиреност у заједници, због њиховог уверења да су у исто време на прагу велике невоље, и то баш у време доласка нове ере“, рекао је Дон Латин, новинар и аутор књиге Jesus Freaks. Исусови чудаци ???
Године 1968, у Хантингтон Бичу у Калифорнији, Дејвид Берг основао је организацију Божја деца Children of God. Апокалиптични, еванђеоски хришћански култ постао је злогласан по проповедању секса као пута ка спасењу. За своје следбенике, Берг је био „пророк последњих времена“, особа за коју се сматрало да поседује натприродне моћи и са којим ће сачекати крај света Као спој ширег покрета „Исусових људи“ и Покрета слободне љубави, Бергова доктрина сводила се на мноштво сексуално насилних пракси оправдаваних лабавим позивањем на хришћанство. Група и даље постоји, али под новим називом — The Family International (Породична интернационала).
Шездесете године препознате су као раздобље превирања и прелаза, када је контракултура била на свом врхунцу. Лако је освртати се на ту деценију кроз романтичну, носталгичну призму, као да је читаво раздобље било као једна од дугих песама Ван Морисона. Међутим, политичка превирања, поделе око Вијетнамског рата и трајне друштвене напетости учиниле су многе појединце рањивим и изгубљеним, стварајући погодан терен за процват култова.
„Људи се придружују такозваним култовима или сектама из истих разлога из којих се придружују црквама“, рекао је Латин. „Знате, многи људи пролазе кроз неку животну прекретницу. Пролазе кроз тежак период… Траже смисао, траже заједницу… Многи од оних који су се придружили Берговој групи били су у побуни против свега. Били су део контракултуре.“
Карактеристике групе Children of God Божја деца укључивале су методе регрутовања и доктринарна учења у облику памфлета у стилу претплатничких издања, од којих се неки примерци могу наћи у Специјалним збиркама Универзитета у Вашингтону. Једна таква серија, Poorkid Magazine (Сиромашно—јадно дете), била је усмерена ка млађој публици, нудећи карикатуре, сведочанства младих следбеника и приче посвећене евангелизацији групе. Све текстове писао је Дејвид Берг (David Berg), под псеудонимом Мојсије Давид, именом које је више одговарало идентитету који је градио као модерни пророк. У другом броју Poorkid-а, један посебно узнемирујући стрип уводи злогласни концепт „погледа љубави“, који је био неизоставни елемент доктрине групе Божја деца Children of God.
„Очи су изузетно духовне и имају необичне моћи о којима можда никада нисте ни сањали — моћи над вама и моћи над другима“, пише Берг на деветој страни другог броја Poorkid-а. „Дубок поглед у нечије очи може покренути емоције! … Човек може погледати лепу жену и један једини поглед може толико покренути његове емоције да то утиче на његово тело! … Јер једина љубав Божија коју они могу да виде јесте љубав коју виде у вама! И ако им ви не покажете да их Бог воли кроз љубав коју сте ви добили од Бога, никада то неће сазнати!“
Берг је убеђивао своје следбенике да култ шире кроз завођење. Памфлет посвећен искључиво овој идеји „еванђеоске проституције“, Look of Love из 1974, са Бергом као аутором, има на корици привлачну жену која грли мушкарца и фиксира га упечатљивим погледом. Седам страница и 58 подтачака манипулишу библијским учењем, тврдећи да је Исус хвалио очи као најмоћнији орган и средство утицаја. Идеја текста се развија на узнемирујући начин, набрајајући „моћи ока“ и постепено упућујући на Бергов виши циљ за његове следбенике: тј. Flirty Fishing – Пецање флертом
„Вођење љубави је хипнотичко — завођење је део тог процеса романтичне хипнозе“, наводи Берг на четвртој страни Look of Love памфлета. „То је делимично физиолошки феномен: ваша тело емитује хемијску реакцију која вас уводи у специфично стање… А мора постојати и духовна компонента у очима током завођења.“
Поред заједничког живота, Пецање флертом или Flirty Fishing је постао кључна пракса култа Божја деца. Израз је заснован на библијском стиху у којем Исус својим ученицима каже да ће их учинити „риболовцима људи“. Берг је овај стих перфидно изопачио, убеђујући следбенице и малолетнице да је њихова предодређена мисија да заводе мушкарце, евангелизју их и рађају децу, чиме ће се култ брзо ширити. Забележено је да је око 10.000 „Исусових беба“ било рођено је унутар култа у време његовог врхунца кроз Flirty Fishing. Породице су прихватале Бергову педагошку доктрину засновану на његовој књизи The Story of Davidito, која се бави његовим усвојеним сином Рикијем Родригезом и експлицитно подстиче инцест, занемаривање деце и сексуалне праксе између одраслих и малолетника, оправдане Берговим учењем о „сексуалном дељењу“.
„Берг је, у суштини, био педофил“, примећује Латин. „Мислим, да то заиста јесте тако, с тим што је он покушавао да то теолошки оправда. И мислим да је много тога произилазило из његовог сопственог детињег стида, знате, у сексуалном смислу. Борио се сам у себи против тога. Нашао се затим усред сексуалне револуције, па је онда знате, радио шта је хтео. […] Био је класичан похотљиви старац, знате, осим што је уједно био и пророк последњих времена.“
Роберт Еспијо је саветник и терапеут за трауме који је радио са бившим члановима групе Божја деца, у разговору истиче дуготрајност последица злостављања које су трпела деца одрасла унутар култа. „Централни проблем који је посебно тежак у [култу] јесте траума привржености“, каже Еспијо. „Родитељи у суштини препуштају подизање своје деце групи, не обазирући се ко и како у којој кући живи. Родитељи једноставно напуштају своју децу и верују да група треба да их одгаја… уз уверење да се може бити васпитаван и одгајан од стране комуне јер тамо децу подучавају и негују хришћани, те да је то онда наводно, у реду.“
Данас је и даље спорно да ли се група заиста реформисала осим промене имена, или су њихове праксе и даље окрутне, будући да су се углавном преместили на онлајн комуникацију и напустили живљење у заједничким кућама. Злостављање великог броја људи дуго је остајало некажњено. Берг никада није кривично одговарао, а група није правно испитивана до деведесетих година, када је британски суд пресудио да је The Family International (Породична интернационала), постала безбедније окружење за децу, али је наложио да морају званично да се одрекну Бергових списа.
Споља гледано, Берг је проповедао библијско учење. Изопачено, преувеличано и радикално, али ипак представљено као хришћанско, што је значило да није наишао на значајну сумњу и критику све док већ није изградио велику заједницу. Ова заштитна баријера која произилази из позивања на традицију једне велике религије није јединствена за Бергов култ.
„Мислим да је то нешто чему треба посветити посебну пажњу, знате, јер многе од ових прилично радикалних и екстремних хришћанских група расту“, рекао је Латин. „Постоје месијанске тенденције међу многим од тих група, па наравно и код њихових предводника“
Здрава дозa опреза према групама које се представљају као „хришћанске“, али имају алтернативне циљеве, неопходна је за сналажење у савременом политичком контексту. Морамо истрајати у томе да гледамо иза маске мотива који лажно потичу из светих списа. Нити речи „хришћански национализам“, нити „Пројекат 2025“ не налазе се у Библији. Остати будан пред питањем шта се заиста налази у средишту ових покрета кључно је за спречавање нездравог раста моћи и заштиту демократије.
Ава Солејби,
